Милан Париводић

Париводић је у интервјуу за недељно издање дневног листа "Политика" оценио да ће то бити велики посао и тест за нашу администрацију и привреду, али да нема разлога за страх. Неспорно је да постоји снажна политичка воља и принципијелне одлуке да се та фаза приближавања европским стандардима савлада што брже, ефикасније и прецизније, нагласио је министар и додао да што се више будемо клонили локалних варијација и што хармонизација буде доследнија, то ћемо имати мање проблема.

Према његовим речима, реално је да преговори трају око годину дана и да се споразум закључи негде средином следеће године, као што на пуноправно чланство, упркос неким песимистичким виђењима, можемо да рачунамо 2011 - 2012. године.

Никада у историји развијене државе нису на тако организован начин уводиле мање развијене у свој корпус и тако им галантно финансијски помагале да буду боље и да им се придруже. Што будемо ближе Европи, то ћемо бити ближи њиховим фондовима и то ће се више новца сливати у нашу земљу. Међутим, важно је да и ми раздвојимо витална предузећа и она која то нису, да ефикасније спроводимо стечајне поступке, да се ослобађамо вишкова, да државу растеретимо субвенција онима који само преживљавају и да државну помоћ усагласимо са правом ЕУ, што је један од важнијих захтева Брисела, објаснио је Париводић.

Министар је поновио да би наша земља 2008. године требало да постане чланица Светске трговинске организације (СТО) и прецизирао да је чланство у СТО услов за чланство у ЕУ, и пре тога улазница за ЦЕФТА. Он је рекао да ће се већ на првом састанку радне групе за Србију чије је одржавање договорено за септембар, изаћи са такозваним понудама и у старту показати агилност, а да би након два или три састанка радне групе требало да почну билатерални преговори, као и да се већ завршава закон о спољној трговини по принципима СТО, који ће донети дерегулацију и смањење претераног администрирања.

Париводић је, говорећи о томе како ће се прилагођавање правилима СТО одразити на српски спољнотрговински дефицит, оценио да нам може бити само боље. Према његовим речима, Влада ће, осим спровођења убрзаног процеса приватизације који је основни предуслов за већи извоз, припремити и сет подстицајних мера за оне велике и претежне извознике, као и за улагања у производњу, поготово финалне робе.

Он је навео да се ових дана очекује и позитиван одговор ЕУ на предлог да смањимо царине на увоз сировина, односно репроматеријала и повећамо их за друге производе за које имамо реалну замену у земљи.

Министар је рекао да би Споразум о текстилу Скупштина требало да ратификује у мају, како би 1. јула почео да се примењује и поновио да ће овим документом наша текстилна индустрија коначно постати равноправна са конкуренцијом.

Париводић је нагласио да ће то колико је домаћа текстилна индустрија способна да то искористи зависити од појединачних фирми и квалитета њихове робе и оценио да би, у складу са чињеницом да су приватна предузећа много продуктивнија од друштвених, и фирме као што су "Клуз" или "Беко" требало што пре приватизовати.

Либерализација ће бити постепена и страховања текстилаца да ће после 2008. године бити истиснути са домаћег тржишта због нелојалне конкуренције из азијских земаља су неоснована, нагласио је министар.

Када конкуренција дође видећемо да је можемо победити и без монопола, у живој утакмици, а што се тиче одбране од оне нелојалне, новим законом о спољној трговини, који ће ускоро бити предложен, предвиђени су стандардни механизми у складу са правилима СТО - заштитне и антидампиншке мере ограниченог трајања у изузетним ситуацијама када се увоз нагло повећа тако да угрожава домаћу индустрију, или у случају продаје испод цене важеће у земљи порекла робе, односно испод реалних трошкова производње, објаснио је он.

Што се тиче већих страних инвестиција, он је навео да у последње време влада посебно велико интересовање за инфраструктурне пројекте и пројекте у петрохемијској и нафтној индустрији, при чему су инвестиције вредне неколико стотина милиона евра. Такође, све актуелније су концесије, посебно у рударству, интересовање за банке не јењава, а инвеститори су вољни и за градњу хотела, због чега је неопходно решавати проблем земљишта отклањањем уставних ограничења, али и изменама Закона о експропријацији тако што би се појам општег интереса проширио и на стратешке, велике инвестиције.

Према његовим речима, ове године биће усвојена и Стратегија за подстицање страних улагања, отклањају се препреке по Акционом плану, а предстоји и доношење сета закона - о спољној трговини, арбитражи, факторингу, као и о индустријским парковима.