Вучић, који учествује на Светском економском форуму у овом швајцарском граду, истакао је у ауторском тексту "Будућност српске економије" објављеном на званичном порталу тог форума, да је потенцијал за привредни раст у Србији велики.

Стуктурне и економске реформе које предузимамо биће кључ за покретање тог раста. Уколико то будемо могли да урадимо, а први резултати показују да можемо, очекује се да ће Србија постати економски тигар овог дела Европе, подвукао је премијер.

Он је нагласио да је Србија, иако на раскрсници између Истока и Запада, посвећена томе да створи друштвени и економски систем заснован на западним стандардима, унапређујући истовремено економске односе са својим источним партнерима, како у смислу улагања, тако и у смислу трговине.

Вучић је указао на то да су у данашњем нестабилном и глобализованом свету конкурентност и економски раст све већи изазови.

У тим околностима, како је оценио, мале земље не треба да покушавају да промене глобална правила игре, већ да донесу исправну политику како би најбоље искористиле подручја на којима бележе раст.

Према његовим речима, први резултати досад спроведених реформи су обећавајући, али су наше амбиције много више.

Желимо да учинимо квантни скок у смислу раста, ослобађајући и јачајући главне носиоце раста – физички и људски капитал, као и технологију, објаснио је премијер.

Вучић је напоменуо да су инвестиције у физички капитал у Србији још увек за једну шестину мање него што је стопа потребна да би се достигла планирана стопа раста од преко четири одсто.

Србија тај капитал намерава да ојача повећавајући јавна улагања у инфраструктуру и стварајући повољно окружење за раст приватних улагања, кроз решавање проблема претеране бирократије и побољшањем ефикасности правног сисема, прецизирао је он.

Циљ је, како је додао, да се јавна улагања повећавају са три одсто БДП-а у овој години за 1 до 1,5 одсто БДП-а у наредних неколико година.
Према његовим речима, на тај начин ће се обезбедити средства за завршетак аутопута од Мађарске до Македоније и Бугарске (Коридор 10), аутопута од Београда до Јадранске обале у Црној Гори (Коридор 11) и пруге од Београда до Будимпеште до 2018. године.

Верујемо да ће успешно завршавање ових пројекта ојачати централну позицију Србије у смислу улагања, саобраћаја и трговине у овом делу света,оценио је председник Владе.

Сруктурне реформе које Влада предузима усмерене су на побољшање квалитета и доступности људског капитала кроз реформу свих нивоа образовања, објаснио је он и нагласио да Србија не жели само брз раст, већ и паметан и одржив раст који ће резултирати тиме да Србија достигне просек развијености у ЕУ.

За те планове је, како је навео, од суштинског значаја стање наших институција.

Пакет реформи, уз природне предности географске позиције Србије, широка мрежа споразума о слободној трговини и политичка стабилност требало би да доведу до природне стопе раста од 4 до 5 одсто на годишњем нивоу у наредним годинама, пренео је Вучић.

Он је поручио да ће успешан завршетак економских реформи, виша стопа раста и окончање преговора о приступању ЕУ до краја деценије, представљати коначну и званичну потврду успеха Србије у економској, социјалној и политичкој транзицији ка либералној, тржишно оријентисаној демократској земљи Европе.

Осврнувши се на историју српске економије, премијер је навео да се од 2008. године наша земља суочавала са озбиљним економским изазовима од којих су неки, попут глобалне финансијске кризе, били изазвани спољним факторима, док су неки изазвани унутрашњим факторима, као што су макроекономска нестабилност, транзиција, поплаве.

Све до 2008. године, како је подсетио, модел економског раста Србије био је вођен увозом и потрошњом, финансиран приходима од приватизације и позајмица, због чега је земља била суочена са великим макроекономским дисбалансом, укључујући фискални дефицит и дефицит платног биланса, високу незапосленост и променљиву инфлацију.

Како би се преокренули трендови и земља извела на пут динамичног и одрживог раста, подстакнутог инвестицијама и увозом, било је неопходно да се спроведу економске реформе, које се састоје од макроекономске стабилизације и отклањања препрека за пословање, објаснио је Вучић.

Према његовим речима, реформска агенда је затворена аранжманом који је договорен са ММФ-ом пре годину дана, а три позитивне ревизије указују на успешну примену тог амбициозног програма.

Као резултат тога, буџетски дефицит смањен је са 6,7 одсто БДП 2014. године на мање од 3 одсто БДП у 2015. години, подсетио је он и нагласио да је наш циљ да смањимо дефицит испод 2,5 одсто БДП до 2017. године.

Иако се очекивало да ће програм фискалне консолидације изазвати рецесију у 2015. години, наша стопа раста је тада била позитивна и износила приближно један одсто, предочио је предсеник Владе.

Он је навео да је то последица ефикасног плана и кредибилитета програма економских реформи.

Пре покретања консолидације започет је сет реформи у циљу унапређења конкурентности, тако што је тржиште рада постало флексибилније, сузбијена је сива економија, реформисане бирократске процедуре за издавање грађевинских дозвола, уведено електронско подношење пореских пријава, убрзан развој инфраструктуре и друго, прецизирао је Вучић.

Србија је, како је подсетио, прошле године напредовала са 91. на 59. место на Дуинг листи Светске банке, што је чини једином земљом у нашм делу света која је остварила тако велику промену позиције.

Такође, како је додао, макроекономска стабилизација и реформе за побољшање конкурентности довеле су до тога да стране директне инвестиције (ФДИ) у Србији забележе раст од приближно 30 одсто у 2015. години.

Пораст страних директних инвестиција у Србији је већи него у било којој земљи централне и југоисточне Европе, што указује на то да то није само последица експанзивних монетарних политика глобалних играча, већ је и резултат наших реформи, објаснио је Вучић.

Он је истакао да се због двоцифреног раста извоза и инвестиција, предвиђена негативна стопа раста претворила у позитивну.