Мирољуб Лабус

Лабус је најавио да ће током боравка у Вашингтону наша делегација на скупштини ММФ-а и Светске банке разговарати са челницима ових финансијских институција о даљој сарадњи, при чему завршетак преговора на техничком нивоу око пете ревизије трогодишњег уговора са ММФ-ом има кључни значај.

Према његовим речима, прикључење наше земље Европској унији, после добијања позитивне оцене Студије о изводљивости као првог, почетног корака, могло би да иде следећим темпом: идуће године требало би да потпишемо споразум о стабилизацији и придруживању, 2008. године могли бисмо да тражимо кандидатуру, 2009. да са ЕУ почнемо преговоре о чланству и да, коначно, 2012. године постанемо пуноправан члан европске породице.

Ове прогнозе су врло оптимитичке и сада све углавном зависи од нас самих, при чему је 2012. година најближи рок у којем бисмо могли да уђемо у ЕУ, навео је Лабус. Он је истакао да то говори без лажног оптимизма и популизма, пошто до тада морамо да урадимо пуно послова. Притом, морамо имати у виду и то да су данас Европи приоритети то како да обезбеди да све институције складно функционишу с обзиром на 10 нових чланица, како да усагласи питања око сопственог буџета, а такође и око расписивања референдума за усвајање будућег устава ЕУ. Тако да нису много расположени да причају о проширењу пошто, за њихово јавно мњење, то није тема која је овог момента нарочито актуелна, објаснио је Лабус и изразио уверење да ће земље које још нису у европском окриљу ићи према Бриселу ипак много брже него што су ишле до сада.

На питање да ли су реална очекивања да би балканске земље могле да уђу "у пакету" у ЕУ, потпредседник Владе Србије оценио је да нису и навео да ће и даље вредети досадашњи "принцип регате", по којем свако улази у Унију према индивидуалној заслузи. Он је напоменуо да је његова дипломатска акција и у Европи и у Америци усмерена на то да се направе инструменти који ће убрзати припрему и улазак не само наше земље, него и других балканских земаља у ЕУ.

Према његовим речима, Савет министара ЕУ требало би да 25. априла потврди позитивну оцену Студије и да Европској комисији дâ мандат да започне преговоре о споразуму о стабилизацији и придруживању. Затим, чекамо да се одреди датум за преговоре, указао је Лабус, нагласивши да не верује да ће они отпочети пре септембра. Након тога, потребно је од три до шест месеци и две рунде преговора да договоримо споразум о стабилизацији и придруживању.

Лабус је истакао да је његов амбициозни план да у првом кварталу 2006. године потпишемо споразум и да одмах, пре његове ратификације, добијемо могућност за привремену примену како бисмо добили статус придружене чланице. Тог момента ће се многе ствари променити јер ће се тада заиста отворити врата 25 фондова намењених подршци земљама, које су у придруженом статусу, и кандидатима, оценио је потпредседник Владе.

Да бих објаснио какав ће то помак бити, биће довољно ако подсетим да смо до сада имали приступ само у три-четири фонда и да се то углавном односило на студентске стипендије и техничку помоћ, као и на студијске боравке наставника, навео је Лабус.

Он је подсетио да се управо вратио са Кран Монтана форума у Загребу, где је председник Форума Жан-Пјер Калдерон посебно истакао да је вест да је СЦГ добила позитивну оцену Студије о изводљивости врло значајна за европске инвеститоре јер сада улазимо у Европу и само је питање времена када ће тај процес бити завршен.

Лабус је, одговарајући на питање да ли очекује да ће ММФ прихватити програм реформи Владе, навео да смо се вратили у онај ред вожње који смо предвидели прошле године. Основни проблем у односу са ММФ-ом је процена дефицита платног биланса, додао је он. Ми верујемо да ће ове године он бити много мањи јер мере које су предузете за преструктурирање привреде дају резултате, исто као и увођење ПДВ-а. Осим тога, у прва два месеца тренд извоза је много позитивнији, а увоз се смањује, тако да очекујемо да ове године дефицит платног биланса буде много мањи, истакао је Лабус.

Сада је питање разговора и конкретних мера како једни друге да убедимо у то шта ће да се деси ове године јер њих, у основи, брину две ствари - инфлација и платни биланс, а нашу Владу брине запосленост и преструктурирање привреде, тако да су нам приоритети различити, навео је потпредседник Владе Србије.