Пауновић је истакла да је израду овог извештаја, који се састоји из два поменута дела, координирала и припремила Канцеларија за људска и мањинска права.

Према њеним речима, Извештај је сачињен на основу прилога надлежних републичких и покрајинских органа у којима је дат приказ и опредељених финансијских средстава издвојених из буџета Републике Србије за примену одредаба конвенције.

Такође, како је додала, он садржи и информације о спровођењу препорука Комитета садржаних у Закључним запажањима, које су усвојене након разматрања иницијалног извештаја 10. марта 2011. године, укључујући запажања Комитета приликом разматрања извештаја Републике Србије о примени препорука садржаних у ставовима 11, 15, 19 и 22 од 30. августа 2013. године.

Саставни део извештаја чини Заједнички основни документ који је Република Србија доставила 2010. године, навела је она.

Пауновић је објаснила да поменути извештај садржи преглед законодавних, судских, административнх и других мера које је држава предузела ради примене одредаба конвенције и остваривања пуне и ефективне равноправности и заштите од расне дискриминације.

Извештајем су, како је предочила, обухваћени сви актуелни механизми и мере које је држава успоставила и спроводи у циљу заштите становништва од расне дискриминације.

Према њеним речима, у овом документу је, између осталог, констатовано да је Влада Србије опредељена за изградњу институционалног и законодавног оквира и механизама борбе против расне дискриминације.

Пауновић је подсетила на то да је Србија, по основу сукцесије свих претходних држава, чланица Конвенције од 2001. године. Иницијални извештај за период од 1992. до 2008. поднела је Комитету за укидање расне дискриминације почетком 2011. године.

Међународна конвенција о укидању свих облика расне дискриминације је међународно-правни инструмент о људским правима обавезујућег карактера, који се заснива на принципима достојанства и једнакости свих људи.

Конвенцијом се државе чланице обавезују да забране и укину расну дискриминацију у свим њеним облицима и да гарантују право свакоме на једнакост пред законом без разлике на расу, боју, национално или етничко порекло, нарочито у погледу уживања грађанских, политичких, економских, социјалних и културних права.

Израз "расна дискриминација" односи се на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства, које се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота, наводи се у саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права.