Зараде су у 2004. години реално повећане за 10,1 одсто, али њихов раст није и тако високим растом продуктивности рада.

Повећање плата је углавном договорено у социјалном дијалогу са репрезентативним синдикатима запослених, у октобру 2003. године (према овим договорима планирана су средства у буџету). Осим тога, током 2004. године, постигнути су и следећи договори:

- повећане су плате запосленима у судовима, јавним тужилаштвима, Републичком јавном правобранилаштву и органима за прекршаје,

-осим тога, Влада Србије је закључила Протокол са репрезентативним синдикатима просвете о повећању плата запослених у основном, средњем, вишем и високом образовању, и за запослене у култури и социјалној заштити.

- док за запослене у Министарству унутрашњих послова, Безбедносно информативној агенцији, Пореској управи, Управи за јавна плаћања и Управи царина, није планирано повећање плата у 2004. години, обзиром на достигнути ниво плата који је знатно изнад плата запослених у осталим државним органима.

Влада је у фебруару 2005. године донела Закључак о утврђивању основица за обрачун и исплату плата запосленима у образовању, институцијама културе, здравству, институцијама социјалне заштите и осталим јавним службама за буџетску 2005. годину. На овај начин ми смо реализовали наше споразуме са синдикатима око плата за ову годину. То значи да ће плате у образовању бити веће

- за оне са високом стручном спремом 30% у 2005. години, са вишом стручном спремом 22%, а за учитеље са IV и V степеном за 20%, при чему повишица креће од марта. Плата за фебруар, која се исплаћује у марту, у образовању износи 20% за високу стручну спрему, 12% за вишу и 10% за учитеље са IV и V степеном и још 9,1% у априлу, јулу и новембру. Дакле, сукцесивно у три периода.

Исто повећање, по истом моделу важи за институције социјалне заштите. За здравство, основица у фебруару, која се исплаћује у марту повећава се 2,5%, а затим следи повећање од додатних 9,1% током године, имајући у виду да је здравство било једини сектор који је прошле године у јуну добио значајно повећање коефицијената.

Што се тиче институција културе, повишица је већ исплаћена у јануару. Такође, донета је одлука да се инвестира у култури – најпре 120 милиона динара за позоришта, додатних 200 милиона за филмску домаћу индустрију уз већ предвиђених 80 милиона динара.

	Контрола увођења фискалних каса

Што се тиче почетка примене ПДВ-а, до средине фебруара обрачунато је око 8,5 милијарди динара на име ПДВ-а, а док је до 17. фебруара уплаћено 7,3 милијарди динара, иако нису сви порески обвезници платили своју обавезу.

Такође, поднете су и пријаве за враћање пореза, за оне који имају преплату, 760 милиона динара ће буџет Републике Србије вратити. Од тога смо већ вратили 400 милиона. Далеко пре рокова, извршићемо повраћаје свих пореза.

У буџет се сливају и значајни приходи од игара на срећу.

У прва два месеца ове године за Лото је уплаћено 730 милиона динара, док је у целој прошлој години то износило 800 милиона. Од овога ће користи имати спорт, социјална заштита, локална самоуправа, односно буџетски фондови који добијају новац од ових игара, где ми директно пребацујемо 40% од укупних прихода на буџетске фондова, а 60% остаје у буџету.

Приходи су значајно повећани и од организовања клађења и игара на аутоматима, где месечни приходи у буџету износе око милион евра или око 70 милиона динара, а Министарство финансија да ће овај прилив бити знатно већи.


1. У 2004. години извршена је МОДЕРНИЗАЦИЈА царинских служби

- покретање пилот програма електронског подношења декларација
- формирање речне флоте за борбу против кријумчарења на рекама
- изградња капацитета на најфреквентнијим прелазима
- опремање цариника најмодернијим техничким уређајима који се користе и у
развијеним државама света
- едукација запослених у циљу приближавања европским стандардима

2. Враћени су преференцијали за извоз шећера

3. Заплењено је више од 400 кг хероина

4. Уведен нови метод АНАЛИЗА РИЗИКА, којим се ефикасно откривају тзв. «фантом фирме»

5. Формирање Одељења за заштиту интелектуалне својине, чији је циљ сузбијање кривотворења

6.Од 01. јануара до 28. фебруара 2005. године наплаћено је укупно 9 милијарди и 700 милиона динара пореза на додату вредност

Увођење пореза на додату вредност (ПДВ)

Изменом Закона о пореском поступку и пореској администрацији повећане су новчане казне за различите врсте прекршаја, извршено је смањење пореског оптерећења, односно од 1. јула 2004. године укинут је порез на фонд зарада који је износио 3,5% на бруто зараде, донет је закон којим се укида порез на финансијске трансакције, са почетком примене од 1. јануара 2005. године, укинут је порез на употребу мобилних телефона, укинут је порез на употребу пловећих постројења и јахти, за чамце, као и порез на употребу ваздухоплова и летилица за ваздухоплове који се користе за спорт, укинут је порез на регистровано оружје, ловачки карабин и комбиновано ловачко оружје, ловачку пушку, трофејно оружје независно од врсте, аутоматску и полуаутоматску пушку и др.

Изменом Закона о акцизама повећане су акцизе на деривате нафте, дуванске прерађевине, поједина алкохолна пића, а укинуте су акцизе на лож уље, млазно гориво и авионски бензин, течни гас и домаћа безалкохолна пића, док је специфична акциза на кафу замењена ad valorem акцизом, највећа и најзначајнија промена свакако је доношење Закона о порезу на додату вредност са почетком примене од 1. јануара 2005. године, којим је замењен општи порез на потрошњу – порез на промет, изменама Закона о порезу на добит предузећа од 1. августа 2004. године, смањена је пореска стопа са 14% на 10%, што је најнижа стопа у односу на друге земље, изменом Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање извршено је значајно фискално растерећење обвезника, уведена је јединствена минимална основица доприноса од 40% од просечне зараде исплаћене у Републици у последњем кварталу, чиме се Србија сврстала у групу земаља са исподпросечним оптерећењем укупном стопом доприноса. Предвиђене су одређене стимулације за запошљавање лица старијих од 45 година, као и лица којa су изгубилa посао у процесу транзиције. Приведен је крају процес фискализације – око 170 хиљада фискалних каса је уведено.

Наставиће се са доношењем нових реформских закона који се налазе у скупштинској процедури, или се припремају у надлежним министарствима, а којима се стварају правне и институционалне основе за убрзање реформи у реалном, финансијском и јавном сектору.

	Динкић са генералним секретаром ЕБРД-а Џонијем Акерхолмом

- Ова Влада преузела је одговорност у тренутку када су односи са међународним финансијским институцијама били у потпуном застоју. Током прве године свог мандата Влада је обновила те односе.

- Настављена је макроекономска помоћ Светске банке буџету Републике Србије.

- У 2004 години, обнављањем дијалога са међународним финансијским институцијама, добијено је 105,7 милиона евра од Светске Банке, као и 9 милиона евра БЕСПОВРАТНЕ помоћи од Европске Уније.

- У 2005. години очекујемо да добијемо у оквиру наставка макроекономске помоћи Светске Банке финансијску подршку у износу од 95 милиона долара. Представници Светске Банке оценили су ових дана да Србија има позитиван економски раст. Светска банка најавила је финансијску подршку до 500 милиона долара пројектима комплементарним стратегији за смањење сиромаштва и споразуму са ЕУ о стабилизацији и асоцијацији. Реч је о зајмовима и инвестиционим пројектима, за период 2005. до 2007. година.

Борд директора ММФ позитивно је оценио политику Владе Србије за 2004. годину и планове за 2005. годину. Почетком године настављени су преговори са мисијом ММФ, у оквиру пете, претпоследње, ревизије текућег трогодишњег финансијског аранжмана, који истиче у мају ове године. Постигнута је сагласност у погледу спровођења договорених политика у претходној години, при чему су позитивно оцењене мере које су крајем новембра прошле године предузеле Влада Србије и Народна банка Србије. Знатно су приближени и ставови о циљевима економске политике за 2005. годину. Може се очекивати заседање Борда директора ММФ-а крајем априла, а најкасније почетком маја ове године. Иначе, успешан завршетак пете ревизије и његова потврда на Борду директора ММФ-а омогућили би повлачење нове кредитне транше у износу од 190 милиона долара за јачање девизних резерви централне банке. ПОЗИТИВНОМ ОЦЕНОМ ММФ СРБИЈА ЋЕ ДОБИТИ ДОДАТНИ ОТПИС ОД 15 ОДСТО (између 600 и 700 милиона долара) ДУГА ПАРИСКОМ КЛУБУ ПОВЕРИЛАЦА.

ЕБРД

За Србију и Београд велика је част то што ће бити домаћин овогодишње скупштине ЕБРД 22. и 23. маја 2005. године, за шта су припреме одавно почеле. Очекује се да ће током овог састанка у Београду боравити преко 2000 учесника. Скупштина ЕБРД је велика шанса за Србију и Београд, која се не сме пропустити, јер се на конференцији, поред представника Влада земаља чланица-акционара банке, очекује и учешће представника свих важнијих међународних финансијских институција, банака, као и компанија у свету. «Ово је прилика да наши привредници покажу потенцијал и капацитете и да склопе нове послове. У периоду после одржавања Годишње скупштине, једне велике институције као што је ЕБРД, можемо да очекујемо долазак још пословних људи који желе да инвестирају у Србију»

ЛОНДОНСКИ КЛУБ И КРЕДИТНИ РЕЈТИНГ

У складу са споразумом о начину регулисања обавеза према повериоцима Лондонског клуба, исплативши 40 милиона долара, Србија је 1. новембра 2004. регулисала своју прву обавезу (goodwill payment) према овој групи кредитора.

Споразум, који је постигла садашња српска Влада, подразумева директан отпис дуга од око 62% према повериоцима Лондонског клуба, као и репрограм преосталих обавеза, у износу од милијарду и осамдесет милиона долара, на рок од 20 година са периодом почетка од 5 година и каматном стопом од 3,75% годишње у првих 5 година, а 6,75% за остатак периода доспећа.

Нови споразум регулисао је измиривање обавеза према Лондонском клубу уз годишњи одлив готовине од око 40 милиона долара до 2010. године, што је у складу са могућностима српског буџета да уредно сервисира обавезе спољног дуга.

Споразум са Лондонским клубом побољшаће приступ међународном тржишту капитала српским предузећима и банкама. После истека актуелног трогодишњег аранжмана са ММФ-ом, омогућиће држави да лакше и под повољнијим условима долази до нових комерцијалних кредита. Такође, договор са Лондонским клубом омогућио је да Србија, први пут у својој историји, добије званични кредитни рејтинг и постане 106. земља на свету која га има.

Кредитни рејтинг Б+ који је Србија добила, на нивоу је оног који данас има Украјина и оног који је имала Турска до августа 2004. године, када га је нешто побољшала. Нижи рејтинг тренутно има Босна и Херцеговина. Са нижим кредитним рејтингом стартовала је Бугарска пре шест година. Још увек га уопште немају Албанија и Црна Гора.

Чињеница да смо добили кредитни рејтинг, омогућава излазак Србије на инвестициону мапу Европе и света. То је основ за израчунавање кредитног ризика земље и омогућиће снижавање каматних стопа у будућности.

Министар Динкић у посети газдинству у Малешеву

Кључни напор који ће Влада Србије учинити ове године јесте реструктуирање ЈП. Постоје стриктни параметри који су утврђени везано за раст плата у ЈП и маса плата неће моћи да пређе 7% раста у овој години. Дакле, једино решење јесте брже рестуктурирање и приватизација и то не само друштвених фирми већ и приватног сектора.

То до сада ни једна влада није урадила, ни једна влада није успела да задржи ниво продуктивности рада и ни једна влада није кренула у реструктуирање јавних предузећа. Покренула је ова Влада, кренула је са ЕПС-ом у 2004. години, а ове године је план реструктурирања железнице, која има велике губитке. Министарство финансија је смањило субвенције железници и уопште за субвенције за друштвена предузећа, јер желимо да их натерамо да иду брже у приватизацију.

Увели смо још једну меру - унапред Министарство финансија и Министарство рада врши котролу исплата плата у јавним предузећима и нећемо дозволити исплату плата уколико се пробије зацртана маса плата, а у 2005. години ће то бити могуће само 7%, што је ниже од предвиђене стопе инфлације.

Дефинитивни подаци о кретању радне снаге у јавним предузећима очекују се током марта, до када је рок да буду завршени планови пословања за 2005. годину у свим јавним предузећима и усвојени од стране Владе Републике Србије.

Циљ Владе Републике Србије није да запослени у јавном сектору остану без посла, већ да:

а) се кроз одвајање споредних делатности, које нису делатности због којих је основано јавно предузеће, обезбеди ефикаснији рад јавних предузећа у њиховој основној делатности. Овај вид не подразумева отпуштање радника, већ отварање нових могућности за ове делове јер ће на овај начин бити принућени да се укључе у тржишну утакмицу, а на тај начин им се отвара могућност остварења много већих профита, а самим тим и бољег социјалног статуса запослених у тим предузећима.

Све док су у саставу јавних предузећа ова предузећа се не понашају тржишно и у целости су ослоњена искључиво на пружање својих услуга јавним предузећима које им је оснивач.

б) За део запослених (7,02%) предвиђене су, пре свега, стимулативне отпремнине, чија висина зависи од способности предузећа.

При овој понуди Влада Републике Србије имала је, пре свега, у виду запослене који су спремни да започну приватни посао, у чему су стручне службе Владе Републике Србије спремне да им дају и стручну помоћ.

ОСНОВНИ ЦИЉ КАДА СЕ ГОВОРИ О РЕСТРУКТУРИРАЊУ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА НИЈЕ КАКО СЕ У МЕДИЈИМА ЧЕСТО ТУМАЧИ ОТПУШТАЊЕ РАДНИКА, ВЕЋ:

1) ЕФИКАСНИЈИ И ЕФЕКТИВНИЈИ РАД ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА

2) ПРЕВОЂЕЊЕ ДЕЛА ЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ЈАВНОГ СЕКТОРА У ПРИВАТНИ СЕКТОР


- Влада Србије је усвојила Нацрт закона о пријављивању и евидентирању одузете имовине по коме, до 30. јуна 2006. године, сва физичка лица и њихови наследници у земљи или из дијаспоре, могу да пријаве и евидентирају целокупну одузету имовину прописима од 9. марта 1945. године.

- По завршетку евидентирања, Влада Србије ће радити на изради Закона о враћању имовине по угледу на земље које су сличне законе већ донеле.

	Министар финансија са представницима Рајфајзен банке и Националне корпорације за осигурање стамбених кредита

Крајем 2004. године почела је са радом Национална корпорација за осигурање стамбених кредита (НКОСК), која осигурава око 70% ризика банкама за давање дугорочних кредита грађанству за станове. Шест банака је потписало уговоре са НКОСК и почело са давањем кредита по каматним стопама од 7,45% до 8,95%. Раније су каматне стопе достизале и 12-13%. Има и банака које нису потписале уговор са НКОСК, али су саме кренуле у снижавање камата на кредите за станове. Очекује се даље постепено смањивање каматних стопа и прави ефекат оснивања НКОСК осетиће се тек у предстојећем периоду.


У 2004. години остварен је напредак у области запошљавања. У 2004. години према истом периоду 2003. године укупна запосленост је повећана за 0,5%, првенствено као ефекат раста запослености лица која самостално обављају делатност. Ово је значајан резултат, тиме пре, што је укупна запосленост у претходне две године имала тенденцију смањења. Према последњем расположивом податку Националне службе за запошљавање, у децембру 2004. године стопа незапослености износила је 28,8% и односи се на лица која траже запослење, док је за активно незапослена лица она износила 26,4%. Међутим, висок раст привредне активности у 2004. години и успоравање процеса приватизације утицали су да се успори и раст броја незапослених лица, посебно средином 2004. године.

Завод за статистику је методом анкете утврдио да код нас има око 500.000 људи без посла, што је негде око 15%.

Од 1. јануара 2005. године на снагу је ступило низ мера којима се подстиче запошљавање. Примера ради, од 1. јануара сви који запосле нове раднике са бироа ослобођени су 14% пореза на зараде. Такође, од 1. јануара сви паушалци, сви који обављају самосталну делатност, уместо 14% пореза на доходак плаћају 10%. Стимулисање запошљавања је један од најзначајнијих циљева Владе у 2005. години. Зато се приводе крају формалности за почетак програма микро-кредита за незапослене, чија би примена требало да започне током марта месеца. Што се тиче микрокредита за незапослене, 600 милиона динара већ је обезбеђено у буџету за 2005. годину, а приоритет ће имати они који одлуче да се баве производњом и који ће запослити више радника.

Корисници микрокредита: физичка лица која су тренутно регистрована као незапослена у Националној служби за запошљавање;

Износ кредита: од 5.000 ЕУРО до 20.000 ЕУРО (од 400.000,00 до 1.600.000,00 динара, 1 ЕУРО=80 динара). Камата: на годишњем нивоу 1% уз примену валутне клаузуле; Рок: 3-5 година; Период почека: једна година; Отплата кредита: Тромесечна отплата ануитета, у периоду почека не отплаћује се ни камата ни главница.

Овакав модел микрокредитирања омогућиће Фонду за развој да даље развија своје активности, и да почне да се детаљније и интензивније бави активностима процене и евалуације пројеката за које се одобравају кредитна средства, као и да почне да се бави непосредном контролом употребе ових средстава. Такође, на овај начин Фонду за развој се омогућава да постане и нека врста консултативног центра за сва она физичка лица која имају идеју да започну неки посао, а тренутно су незапослена, и на тај начин Фонд за развој проширује своју пословну делатност даље еволуирајући у институцију система која се бави подстицањем развоја на територији Републике Србије.

Министар финансија са представницима филмске индустрије

био је планиран на око 45 милијарди динара, ребалансом буџета смањен је на 32,7 млрд дин, а уз значајне мере штедње, годину смо завршили са дефицитом од 22,3 милијарди динара, дакле дупло мањим од првобитно планираног.

2005. годину пројектовани буџетски дефицит је 20,5 милијарди динара и већ су обезбеђена средства за његово покривање. У 2003. години дефицит је био 42,9 милијарди динара, односно за 47,9% већи од дефицита у 2004. години. Чак је остварен суфицит у августу и децембру. Буџет Србије остварио је у 2004. години приходе од 333.567 мил. динара, што је повећање од 27,3% у односу на 2003. годину када су приходи износили 261.915 мил. динара. Истовремено, расходи су извршени у износу од 355.923 мил. динара, или за 16,8% више у односу на расходе извршене у 2003. години у износу од 304.806 мил. динара. Структура расхода је промењена у односу на претходну годину, пре свега по основу капиталних улагања у пољопривреду и привреду, што је од 2004. године нови расход у оквиру основних средстава, као и због повећања средстава за отплату камата. Смањена су улагања у финансијску имовину и остали расходи, а на истом нивоу као у претходној години су расходи за права из социјалног осигурања, отплата главнице и коришћење роба и услуга. Највеће субвенције дате су пољопривреди (аграрни буџет, Управа за ветерину и Управа за заштиту биља) - 12.198 мил. динара, што треба упоредити са износом субвенција у 2003. години од 6.191 мил. Динара за регресе за дизел гориво, за калцификацију обрадивог земљишта, премије за репу, соју, сунцокрет, млеко и средства за регистрацију пољопривредника.

Редовно се исплаћују пензије, сва социјална давања, плате у јавном сектору, стара девизна штедња и Зајам за привредни препород Србије. У 2005. години почиње и враћање старог дуга пензионерима. Просечна пензија у 2004. години износила је 9.244 динара и у односу на 2003. годину номинално је повећана за 17,8%, а реално за 5,7%. Изражено у еврима, просечна пензија је у односу на 2001. годину повећана за 1,8 пута и у 2004. години износила је око 127 евра. Током године исплаћено је и 12 рата великог дуга одређеном броју корисника. Закључно са 31.12.2004. Министарство финансија извршило је све уплате свим буџетским корисницима и ни један динар није остао неисплаћен.

Инфлација, мерена растом цена на мало, у 2004. години је износила 13,7% на крају периода, што је изнад планираних оквира. Курс динара је све време пратио раст цена и благо је депресирао. Инфлација се кретала изнад планираних оквира, као последица високог раста цена нафте и базних метала на светском тржишту и отклањања ценовних диспаритета. Са циљем одржавања макроекономске стабилности средином 2004. године предузете су рестриктивне мере у фискалној и монетарној области којима су пресечена инфлаторна очекивања и неприхватљиве шпекулације на девизном тржишту.

Планирана инфлација у 2005. години је 9,1%. Инфлација у јануару била је 2,7%. Влада неће дозволити да локалне самоуправе дижу цене комуналних услуга као што су то недавно учиниле и у том смислу је обавила разговоре са представницима локалних самоуправа.