Стаменић, која је и председник Радне групе за израду нацрта закона, истакла је на јавној расправи да је циљ овог правног акта да отклони или ублажи последице историјске грешке.

Према њеним речима, држава би по том акту требало да у наредних 25 година пружа финансијску помоћ јеврејској заједници у Републици у износу од 950.000 евра на годишњем нивоу.

Овај закон је резултат дубоке емпатије српског народа и представника власти према жртвама Холокауста који су били наши грађани и систематски су прогањани и убијани од стране окупатора и њихових сарадника и чија је имовина уништавана и одузимана, поручила је Стаменић.

Радну групу, како је објаснила, образовао је министар правде Никола Селаковић, а чине је и представници Јеврејских општина, Савеза јеврејских општина Србије и Светске јеврејске организације за реституцију.

Стаменић је објаснила да је овим нацртом закона предвиђено враћање одузете имовине жртвама Холокауста које немају живих наследника, где би обвезник враћања била држава, јединице локалне самоуправе, Аутономна покрајина, привредна друштва и јавна предузећа чији је оснивач Србија, а реституциони корисник би била Јеврејска заједница.

Да би се постигао циљ ублажавања последица Холокауста, како је додала, један од начина јесте и пружање финансијске помоћи Савезу јеврејских општина Србије и јеврејским општинама која се обезбеђује из буџета.

Стаменић је објаснила да закон врло прецизно регулише на који начин ће се управљати тим приходима које Јеврејска заједница оствари и како ће се средства усмеравати.

Поменута средства биће усмеравана на тачно одређене активности, напоменула је она и као пример навела проучавање Холокауста, обележавање Дана сећања на Холокауст, пружање финансијске помоћи преживелим жртвама Холокауста, не само у Србији, већ и оним грађанима који су у време Холокауста били наши држављани, а сада се налазе ван Србије.

Осим тога, Јеврејска заједница ће одвајати одређена средства и за подстицање младих талената, као и за хуманитарне сврхе, поручила је Стаменић.