Удовички је на првом састанку Заједничког консултативног одбора (ЗКО) Комитета региона ЕУ и локалних и регионалних власти у Србији истакла да овај одбор представља механизам за директније укључивање локалних и регионалних власти наше земље у процес приступања ЕУ.

Она је нагласила да Унија за Србију представља светионик нада и промена, посебно сада, у времену суочавања са различитим изазовима, као што су тероризам и мигрантска криза.

Према њеним речима, Србији је потребна модерна, рационална, професионална, транспарентна и деполитизована јавна администрација.

Србија је усвојила Стратегију реформе јавне управе почетком 2014. године, као и Акциони план о њеном спровођењу годину дана касније, подсетила је Удовички и објаснила да ови стратешки документи леже на три основна стуба.

То је у првом реду, како је навела, организациона промена подстакнута напорима да се обави рационализација и успостави ефикаснији систем који обезбеђује већи квалитет.

Затим, то је државно-службенички систем, којим ћемо имати деполитизоване, професионалне службенике са квалитетним системом оцењивања учинковитости, док је трећи стуб реформа процеса као промена начина доношења политичких одлука и пружања услуга грађанима и привреди, објаснила је она.

Удовички је, у погледу последњег стуба, истакла да је ту већ умногоме допринео Закон о инспекцијском надзору, који је променио начин поступања инспекција, док ће то ускоро учинити и закон о општем управном поступку, који ће направити први корак у трансформацији управе у сервис грађана и привреде.

Према њеним речима, закон о запосленима у локалним самоуправама и аутономним покрајинама, који се налази у скупштинској процедури, предвиђа одложену примену.

У периоду од годину дана одложене примене, Министарство државне управе и локалне самоуправе учиниће све што је потребно да се подигну капацитети на свим нивоима и боље припреме државни службеници, поручила је она.

Потпредседник Владе је, говорећи о првој теми ЗКО „Какву улогу имају локалне и регионалне власти у приступању Србије ЕУ?“, оценила да локалне самоуправе треба више да се укључе у преговарачке процесе, јер су оне те које морају да примене више од 70 одсто прописа ЕУ.

Она је најавила да ће ресорно министарство донети стратегију децентрализације половином 2016. године, како бисмо добили бољу расподелу надлежности између централних и локалних власти.

Истовремено, Удовички је напоменула да Министарство државне управе и локалне самоуправе има важну улогу у раду Преговарачке групе за Поглавље 23 у погледу положаја националних мањина.

Она је, указавши на напоре Владе да се унапреди положај националних мањина, напоменула да је сада у јавној расправи акциони план за унапређење положаја националних мањина, који је посвећен пуној инклузији свих заинтересованих страна – националних мањина, организација цивилног друштва и свих релевантних органа јавних власти.

Удовички је, када је реч о другој теми ЗКО - „Рута миграција у земљама западног Балкана– фокус на Србију“, нагласила да је српски народ поносан на то како се у протеклом периоду носио са изазовима прилива миграната.

Тај изазов ниједна земља не може сама да реши, истакла је она и апеловала на Европу да донесе свеобухватно решење.

Известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер изразио је наду да ће 14. децембра на Међувладиној конференцији у Бриселу бити отворена поглавља 35 и 32, када ће Влада Србије добити признања за напоре који су остварени у овој години.

ЕУ је, како је навео, приметила напоре премијера Србије Александра Вучића за регионалну стабилност, како чињењем симболичких, тако и кључних поступака, попут одласка на инаугурацију председника Хрватске, посете Албанији, одласка на комеморацију жртвама Сребренице у Поточарима, као и успеха дијалога Београд–Приштина.

Он је, такође, указао и на значај будуће примене свих досадашњих споразума у духу добре воље.

Осврћући се на тему миграција, Мекалистер је нагласио да нису само државе чланице ЕУ погођене миграцијама, већ и Србија и Македонија, и у том погледу похвалио Србију и српски народ за уложен труд у протеклом периоду.

Према његовој оцени, ова година је била веома успешна за Србију, која има пуно пријатеља у европским институцијама да све наредне кораке такође успешно оствари.

Он је поздравио формирање Заједничког консултативног одбора као још један вид подршке земљама кандидатима, посебно локалним самоуправама које морају да примене 70 одсто прописа ЕУ.

Преговарачки процес мора да укључује више и локалних и регионалних власти, објаснио је Мекалистер и истакао да постоје велике разлике међу локалним самоуправама у Србији, при чему развијени политички и економски оквир Војводине може послужити за пример.

Најважнији кораци у реформи јавне управе, како је указао, јесу примена доброг законодавног оквира, владавина права, стварање Стратегије децентрализације у складу са принципима субсидијарности и комуникације, борба против корупције, организованог криминала, сукоба интереса и политизације администрације.

Поздрављам напоре Владе Србије у процесу придруживања ЕУ, али недостаје веће укључивање организација цивилног друштва, независних регулаторних тела, што гарантује успех свих реформи, поручио је Мекалистер.

Министарство државне управе и локалне самоуправе направило је добар правни оквир када је реч о националним мањинама, оценио је он и додао да подржава напоре у његовој примени, посебно када је реч о језицима и образовању мањина, као и повећању броја припадника националних мањина у раду локалних администрација, а пре свега, на југу Србије.

Мекалистер се осврнуо и на ситуацију са медијима у Србији, наглашавајући да је слобода медија основни елемент демократије који не може да се оствари само усвајањем закона, већ стварањем окружења независних медија.

Копредседавајући ЗКО Димитриос Калгеропоулос оценио је да је Србија остварила велики напредак, али да је неопходно веће присуство ЕУ у овом региону.

Он је поздравио формирање Заједничког консултативног одбора, који ће омогућити да се глас грађана кроз локалне самоуправе чује током процеса придруживања ЕУ.

Други копредседавајући ЗКО Дејан Јовановић нагласио је да је остало још пуно посла у процесу хармонизације домаћих прописа са ЕУ законодавством, као и текућим административним и економским реформама, у циљу коначног прихватања основних вредности на којима почива ЕУ.