Пауновић, која је и председник овог савета, указала је на то да овај план има за циљ да додатно ојача већ успостављени механизам, како у раду самог савета, тако и у раду ресорних министарстава, чиме ће се допринети квалитетнијем извештавању о току тог процеса.

Она је рекла да је посебна пажња посвећена начину укључивања организација цивилног друштва и потписивању меморандума о сарадњи са Саветом, уважавајући значај цивилног сектора и његов непосредни утицај на локалном нивоу у области заштите и унапређења људских права.

Србија, како је указала, подноси редовне извештаје телима УН и од њих добија препоруке у циљу унапређења поштовања људских и мањинских права, а у овом тренутку, наша земља има 367 препорука које су јој упутили механизми УН за људска права.

Пауновић је подсетила на то да је овај савет формиран у децембру 2014. године Одлуком Владе Републике Србије на период од пет година.

Савет, како је прецизирала, има председника и девет чланова из реда функционера и државних службеника на положају у министарствима надлежним за послове правде, спољних послова, унутрашњих послова, рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, просвете, науке и технолошког развоја, здравља, културе и информисања, државне управе и локалне самоуправе и из Канцеларије за европске интеграције.

Рад Савета је важан због самог процеса извештавања и комуникације са механизмима УН, као и због преговарачког процеса са ЕУ (посебно за поглавља 23 и 24), али његов примарни задатак јесте унапређење стања људских права у Србији, нагласила је Пауновић.

Седници Савета, осим чланова, присуствовали су и представник Одбора за људска и мањинска права и родну равноправност Скупштине Србије, као и представници назависних тела за заштиту људских права, заштитника грађана и повереника за заштиту равноправности.