Драган Илић, Берислав Векић и Верица Лазић

Векић је, на скупу поводом обележавања Европског дана свесности о антибиотицима, изнео податак да више од 25.000 људи у Европи годишње умре од резистентних бактерија.

У Србији је дефинисана дневна доза антибиотика већа од 29, односно сваког дана 29 особа на 1.000 становника конзумира антибиотике, нагласио је он.

То нас сврстава у водеће земље у Европи по прописивању антибиотика, рекао је Векић и упозорио на то да би се рационалним прописивањем антибиотика дошло до великих уштеда.

Према његовим речима, та средства би се употребила за иновативне лекове, од којих више од 70 данас чека на пуштање у промет.

Државни секретар је подсетио на то да је Министарство здравља иницирало сређивање здравствених установа, за шта је издвојено 700 милиона динара, као предуслов за санирање и спречавање болничких инфекција.

У плану је, како је објаснио, израда Националне стратегије и Акционог плана о рационалној употреби антибиотика, као и Водича добре праксе за употребу антибиотика.

Такође, предвиђено је и јачање капацитета националних референтних лабораторија за дијагностику болничких инфекција, уз наставак кампање о рационалној употреби антибиотика, додао је он.

Вршилац дужности директора Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) Верица Лазић прецизирала је да се најчешће на рецепт издају амоксицилин, око 1,5 милиона паковања годишње, цефалексин око 1,1 милион и еритромицин са око 600.000 паковања годишње.

Лазић је навела да је, према подацима Фонда, прошле године у апотекама издато 5,28 милиона паковања лекова са А листе, а у првих девет месеци ове године 3,85 милиона.

Према проценама, како је додала, до краја године биће издато 5,14 милиона паковања, што би било три одсто мање у односу на прошлу годину.

Према њеним речима, за антибиотике који се издају на рецепт 2014. године РФЗО је издвојио приближно 1,5 милијарди динара, односно пет одсто средстава која се издвајају за лекове који се издају на рецепт.

Ове године, уз мере које су предузете, очекујемо да ће издвајања износити 1,2 милијарде динара, рекла је Лазић и додала да су ове године мања и издвајања осигураника за учешће у издавању лека – уместо прошлогодишњих 425 милиона динара, ове године су издвојили 310 милиона динара.

Она је закључила да је велики значај националне кампање о рационалној потрошњи антибиотика, а уколико се покаже да су потребне измене у правилнику о листи лекова, РФЗО ће приступити изменама.

Директор Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" Драган Илић упозорио је на то да је отпорност на антибиотике један од кључних здравствених проблема, и да, уколико се тај феномен настави, постоји ризик да многе инфективне болести неће моћи да буду контролисане.

Илић је објаснио да до злоупотребе антибиотика долази, између осталог, због прекомерног преписивања антибиотика од стране здравствених радника, непридржавања упутстава и прераног прекидања терапије од стране пацијената, неадекватне контроле болничких инфекција и недостатка нових антибиотика.

Он је навео податак да 30 одсто свих хоспитализованих пацијената прима антибиотике, а више од 30 одсто антибиотика је неправилно прописано на примарном нивоу, као и око 30 одсто хируршке профилаксе.

Око 30 одсто болничких трошкова за лекове одлази на антибиотике, а 10 до 30 одсто трошкова за лекове могу се умањити кроз програм управљања антибиотицима, рекао је Илић.