Пауновић је у обраћању учесницима првог састанка СКГО Мреже за ромска питања, у оквиру пројекта "Јачање улоге локалног ромског координатора у локалним самоуправама у Србији", навела да је оперативни оквир за деловање државних институција био усвојени Акциони план за период од 2012. до 2014. године.

Она је подсетила на то да је Канцеларија за људска и мањинска права у широком консултативном процесу са локалним самоуправама, организацијама цивилног друштва, министарствима и независним телима, направила Полазну студију за израду нове Стратегије за унапређивање положаја Рома у Србији до 2025. године, коју је усвојио Савет за унапређење положаја Рома и спровођење Декаде укључивања Рома Владе Србије.

У циљу партиципације ромске заједнице у креирању политика и доношењу одлука које се односе на њихов положај, значајно је напоменути да председник Националног савета ромске националне мањине председава међуресорној радној групи за израду новог стратешког документа за инклузију Рома, напоменула је она и додала да је половина чланова експертске радне групе из ромске заједнице.

Пауновић је истакла да је Влада Србије успоставила механизме за праћење инклузије Рома, и истакла да је на институционалном нивоу потпредседник Владе и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић овлашћена да координира овим процесом.

Такође, како је додала, активиран је рад Савета за инклузију Рома, при чему питања инклузије Рома прате ресорна министарства, у чему значајну подршку даје Национални савет ромске националне мањине.

Пауновић је рекла да се процес инклузије Рома у Србији прати и кроз механизам семинара са Европском комисијом о социјалном укључивању Рома и Ромкиња у Србији, при чему оперативни закључци са семинара представљају смернице за државу за будући рад на програмима инклузије.

Она је навела да координациону улогу у припреми извештаја и организацији састанака посвећених мониторингу о имплементацији закључака имају Канцеларија за људска и мањинска права и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије.

Евидентно је да учешће ромске заједнице у планирању и спровођењу Стратегије за унапређивање положаја Рома осигурава да су ове политике и програми одговарајући и успешни, оценила је Пауновић и додала да је зато Канцеларија за људска и мањинска права посвећена подстицању што већег учешћа ромске заједнице у процесу планирања и спровођења политика и програма инклузије Рома.

Она је навела да су у оквиру пројекта Техничка подршка Канцеларији за људска и мањинска права у спровођењу Стратегије за инклузију Рома, управо у сврху веће партиципације ромске заједнице, успостављени механизми на националном нивоу, односно ангажовано је шест саветника за инклузију Рома у ресорним министарствима и органима државне управе.

Додатних десет локалних ромских координатора, како је подсетила, ангажовано је у локалним самоуправама, а четворо стажиста у ресорним министарствима.

Такође, Пауновић је истакла да се кроз посебне програме и конкурсе подржава развој ромског цивилног друштва на локалном нивоу.

Према њеној оцени, потребни су додатни напори како би се обезбедило запошљавање Рома у јавним службама.

Она је указала на то да је образовање кључни елемент у настојањима да се положај припадника ромске националне мањине промени, због чега се образовање подржава и кроз мере афирмативне акције за упис у средње школе и факултете, као и кроз стипендирање ромских ученика и студената.

Од велике важности јесте да све политике које се успоставе на националном нивоу буду пренесене на локалне заједнице, тамо где и живе припадници ромске националне мањине, и тамо где су потребе највеће, напоменула је Пауновић.

Процес инклузије Рома требало би, како је навела, да има додатну подршку кроз децентрализације јавних политика и услуга, при чему ће на тај начин локалне самоуправе бити у позицији да се консултују са ромском заједницом како би идентификовале и одговориле на локалне потребе.

Мере које унапређују учешће ромске заједнице обухватају и запошљавање Рома у јавној управи, као педагошких асистената, здравствених медијаторки и ромских координатора, указала је Пауновић и додала да описи послова координатора за инклузију Рома треба да буду усаглашени и стандардизовани у свим општинама и градовима.

Она је подсетила на то да је Канцеларија у претходном периоду одржала састанак са већ ангажованим координаторима и дискутовала о опису њиховог посла, јер је важно да њихова улога буде јасно дефинисана и посао стандардизован.

Такође, Пауновић је најавила да су у наредном периоду планиране консултације и низ активности са организацијама цивилног друштва, Асоцијацијом координатора за ромска питања и другим партнерима који пружају подршку у овом веома важном процесу.

До сада је постигнут значајан напредак у инклузији Рома, оценила је она и напоменула да су преостали изазови такође значајни, а питања комплексна и захтевна, због чега је изузетно важно да примарни фокус буде локални ниво, као што и нова Стратегија предвиђа, а да у наредном периоду све релевантне институције и организације подрже ефикасно спровођење нове Стратегије.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Иванишевић изразио је очекивање да ће нова Стратегија за унапређивање положаја Рома и Ромкиња у Републици Србији до 2025. године бити усвојена у што краћем временском року.

Иванишевић је додао да ће Стратегију пратити акциони план, а Влада Србије ће подносити годишње извештаје о напретку реализације поменуте стратегије.

Он је навео да је идеја да тај документ има јасно дефинисане активности, реализаторе мера, са јасно дефинисаним временским роковима и механизмом управљања, како би се резултати пратили.

Помоћник генералног секретара за услуге чланству у СКГО Иван Миливојевић подсетио је на то да је Мрежа основана у јулу ове године, и додао да су чланице Мреже 83 локалне самоуправе, са 113 чланова.

Миливојевић је указао на то да ће се Мрежа ромских координатора даље развијати и јачати, са циљем да се са садашњих приближно 47 општина обухват повећа на више од 60, у складу са локалним потребама.

Помоћник министра државне управе и локалне самоуправе Ивана Антић указала је на важност улоге јединица локалне самоуправе и Националног савета ромске националне мањине када је реч о процесу инклузије Рома.

Антић је навела податак да је од 70 јединица локане самоуправе у 53 формиран Савет за међунационалне односе, као добрар механизам боље координације на локалном нивоу.

Заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Мајкл Ујехара истакао је да ће та мисија наставити да пружа подршку напорима Србије у решавању приоритетних питања када је реч о унапређењу положаја и статуса Рома.

Ујехара је нагласио да ће та мисија пружати подршку релевантним иницијативама организација цивилног друштва које се баве питањима инклузије Рома.

Пројекат "Јачање улоге локалног ромског координатора у локалним самоуправама у Србији", као део техничке подршке Канцеларији за људска и мањинска права, спроводи СКГО кроз успостављање механизама комуникације и размене информација СКГО са њеним чланицама кроз рад Мреже за ромска питања.

Пројекат финансијски подржава Краљевина Шведска, а имплементира Мисија ОЕБС-а у Србији, наводи се у саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права.