Фото: Фонет

Вербић је, отварајући семинар за наставнике историје на тему „Историјски приступ Холокаусту и масовним злочинима на Балкану“, истакао да прошлост не сме да се препусти забораву, већ мора да се памти, истражује и представља на основу валидних историјских извора.

Он је указао на то да култура сећања треба да буде заснована на валидним подацима, а не на митовима, легендама и усменим предањима.

Према његовим речима, задатак историје јесте да нас упозорава и на тамну страну прошлости, коју немамо право да заборавимо, а која треба да нам послужи као уџбеник из којег ћемо учити о добрим и лошим странама појединаца, организација и друштва у целини.

Министар је навео да наука о историји мора да се развија и долази до нових сазнања, која мењају слику коју имамо о прошлости, те је важно да наставници прате развој те науке и у складу са новим сазнањима представљају прошлост онакву каква јесте, а не какву бисмо можда желели да видимо.

Вербић је подсетио на то да се у Београду налазио један од првих концентрационих логора у Европи, у којем су страдали Јевреји, Срби и Роми.

Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман указао је на значај чувања сећања на немачке злочине методичног и програмираног истребљења Јевреја у Европи, у време нацистичке Немачке, и додао да нема немачког идентитета без Аушвица и да је сећање на Холокауст дужност свих који живе у Немачкој.

Дитман је најавио да ће ускоро у Крагујевцу присуствовати комеморацији поводом злочина у којем су нацисти побили младе.

Амбасадор Француске у Србији Кристин Моро истакла је да историју чине пре свега догађаји, али и њихов приказ, а сви знамо да он често одудара од реалности и често се, у свим епохама, користио за добробит династичких, националних, верских интереса.

И у случају Холокауста, како је навела, постоји тенденција да се истина деформише, уз одбацивање директне или индиректне одговорности.

Моро је упозорила на то да се историја понавља и да се нове драме дешавају, те је сећање задатак који имамо према жртвама, али и према самима собом и будућности, уз образовање младих, код којих треба развијати свест о ономе што се заиста догодило, као и опрез пред изопаченим облицима људских страсти.

Председник Савеза јеврејских општина у Србији Рубен Фукс указао је на то да треба не само памтити усмрћена тела, масовне гробнице и пепео Аушвица, већ се и запитати како је до тога уопште дошло.

Организацију семинара подржали су Амбасада Француске у Србији, Амбасада Немачке у Паризу, Француски институт у Србији, Програм ЕУ Европа за грађане, Делегација ЕУ у Србији и Конференција о јеврејским материјалним потраживањима.

На скупу, који се одржава од 7. до 9. октобра, учествује 40 наставника из Србије са европским историчарима из Француске, Немачке, Шведске и Енглеске.