Љајић је, образлажући у Скупштини Србије измене поменутог документа, рекао да нова решења предвиђају децентрализацију надлежности инспекцијског надзора на јединице локалне самоуправе.

Такође, како је објаснио, новим решењима је предвиђено да инспекције могу убудуће да контролишу рад и у приватном сектору, испуњеност минималних техничких услова у овом сектору и сеоским домаћинствима, као и наплату боравишне таксе.

Измене предвиђају и увођење прекршајног налога за физичка и правна лица, навео је он и оценио да ће се тиме постићи ефикаснија и боља наплата казни и растерећење прекршајних судова.

Љајић је, говорећи о заштити путника, подсетио на то да је држава често била немоћна да заштити преварене путнике јер су и након покретања поступка за одузимање лиценце, агенције, по закону, настављале да раде до завршетка управног поступка.

Према његовим речима, изменама закона инспекције ће добити већу надлежност, односно моћи ће да изрекну новчане казне и да покрену поступак за одузимање лиценце агенцији.

Он је најавио да ће убудуће агенција издавати потврду о путовању, која ће садржати гаранцију, као и објашњење о активирању тих гаранција.

Организатори путовања ће имати банкарску гаранцију или полису како би добили лиценцу за рад, а мораће да осигурају и свако појединачно путовање како би се тим осигурањем исплатили путници уколико евентуално дође до преваре, прецизирао је Љајић.

Такође, како је навео, законом ће бити предвиђена подстицајна средства за организована туристичка путовања, у циљу привлачења домаћег и иностраног туристичког промета, уз напомену да ће висина подстицаја зависити од средстава која буду на располагању.

Потпредседник Владе је предочио да измене предвиђају и јасне критеријуме за избор директора туристичких организација на свим нивоима, као и прецизне услове за формирање туристичких организација.

У Србији је тренутно регистровано 120 агенција, а намера Министарства јесте да поспеши удруживање локалних туристичких организација у регионалне туристичке организације, са крајњим циљем да то прерасте у менаџмент организацију како би се боље управљало одређеном дестинацијом.

У том контексту, он је навео пример Копаоника који, као једна од најважнијих дестинација, нема своју туристичку организацију.

Љајић је оценио и да досадашње измене тог закона, донетог 2009. године, нису допринеле смањењу сиве економије у области туризма, при чему нису биле усклађене са другим прописима и директивама ЕУ.

Он је, говорећи о Споразуму влада Србије и Македоније о сарадњи у области туризма, рекао да је реч о споразуму који Србија има са готово свим земљама региона.

Циљ ових споразума јесте да покушамо да удружимо туристичке капацитете ради формирања заједничког туристичког производа и заједничког привлачења више страних туриста, објаснио је Љајић.

Образлажући амандмане на Статут Светске туристичке организације, он је подсетио на то да је Србија од девет амандмана ратификовала шест, док ће, након потврде преостала три бити, уз Холандију, Литванију и Шпанију, једина земља која је ратификовала све амандмане.