Поред Лабуса, који је и шеф тима Србије за преговоре са ЕУ, у делегацији Владе која борави у посети Новом Саду налазе се и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Ивана Дулић-Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу Зоран Лончар и шеф Канцеларије за придруживање Европској унији Тања Мишчевић.

Представници Владе започели су посету разговорима са градоначелником Новог Сада и представницима градских власти, после чега су се састали са пољопривредницима.

Отварајући састанак са пољопривредним произвођачима, Лабус је поновио да Студија о изводљивости коју очекује наша земља представља извештај Европске комисије о томе да ли је Србија спремна за преговоре о прикључивању и стабилизацији са ЕУ.

Он је подсетио на то да Студија узима у обзир и неке политичке ствари и истакао да је у том контексту пре свега потребно обезбедити стабилну политичку климу и сарадњу са суседима због стабилности читавог региона.

Реч придруживање првенствено се односи на придруживање наше земље тржишту ЕУ, а потом и институцијама Уније, рекао је Лабус и подсетио на то да је у том правцу већ направљен један корак, уз напомену да наша земља има асиметричан уговор о извозу робе у ЕУ, што значи да нема царина.

Последњи део тог асиметричног уговора је Споразум о текстилу који је потписан 31. марта ове године, навео је Лабус и објаснио да ће сваки конкретан уговор са ЕУ омогућити прецизирање процедура, као и добијање потврда о исправности производа и о томе да они испуњавају одговарајуће утврђене стандарде.

Он је истакао да све то захтева много више активности, и као један од примера навео кланице, којих у Војводини нема иако је она велики произвођач меса, које, с друге стране, веома тешко извози.

Потпредседник Владе упутио је из тог разлога позив произвођачима да се више ангажују на отварању кланица у Војводини, нарочито због тога што после јуна у Србију долази делегација ЕУ која ће проверавати стање домаћих кланица у циљу добијања извозног броја.

Лабус је нагласио да потписивање уговора о придруживању ЕУ убрзава процес добијања неопходних сертификата за извоз домаћих производа.

Према његовим речима, други део споразума о асоцијацији и придруживању везан је за начин подршке ЕУ Србији, због чега је неопходна приватизација пољопривредних и других комбината јер ће и држава самим потписивањем споразума морати да промени систем подстицаја.

Лабус је објаснио да је држава до скоро субвенционисала коначни производ, а да се потписивањем уговора прелази на субвенције за инпуте у намери да се произвођачима омогући да лакше и боље производе.

Он је додао да ће бити и директних улагања државе, да ће она давати подстицаје по хектару, при чему ће пољопривредни произвођачи сами одлучивати о начину улагања тих средстава.

Потпредседник Владе рекао је да се неке од тих мера већ спроводе, и као пример навео низ подстицаја који се преко Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде дају за ревитализацију села, а којих ће бити и у наредном периоду.

Он је објаснио да ће потписивањем уговора пољопривредни произвођачи директно добијати подстицаје, а не као до сада, преко посредника, и додао да се те мере уводе у циљу побољшања њихове ефикасности, при чему се од пољопривредника за узврат тражи да се прилагоде новим системима.

Лабус је од њих затражио и да одреде време за које ћемо као земља бити способни да омогућимо да домаћа пољопривреда, односно привреда, издржи конкуренцију, и нагласио да се оног тренутка када се то време одреди, кандидујемо и конкуришемо за чланство у ЕУ.

Наводећи пример Македоније која је за то тражила десет година, или Хрватске, која је проценила да јој је потребно шест година, потпредседник Владе изразио је уверење да је Србији довољно шест до седам година да се прилагоди, и самим тим постане конкурентна својим суседима.

Он је још једном поновио да улазак у ЕУ подразумева да Србија буде демократска земља, са стабилним институцијама, нарочито правосудним системом, као и да поштује људска права.

Потпредседник Владе обишао је, након састанка са пољопривредницима, новосадски мост "Слобода", где се радови на завршетку моста приводе крају.

Лабус је том приликом у изјави за званични сајт Владе Републике Србије најавио да ће овај мост, после четири године, врло брзо и званично бити пуштен у саобраћај што је, како је оценио, велика ствар не само због финансија које су биле потребне, већ и због тога што је много тога морало да се уради технички, логистички и административно.

Говорећи о досадашњим резултатима кампање "Европа куца на твоја врата", Лабус је истакао да је делегација Владе Србије у сва три града, Бору, Крушевцу и данас у Новом Саду, била веома добро примљена, као и да је атмосфера у сусретима са представницима локалне самоуправе, грађанима, медијима и омладином била веома конструктивна.

Грађани су очекивали одговоре на веома једноставна питања, као што су - шта је то Студија о изводљивости, шта су то преговори, која врста уговора се закључује, шта ће се десити у пољопривреди, трговини, туризму, какве ће да буду институције, шта је то што Европа очекује од нас и да ли можемо, и у ком року, да та очекивања испунимо, навео је Лабус.

Он је оценио да грађани Србије желе овај пројекат и нагласио да код обичног света постоји апсолутна сагласност о томе да је то нешто што ми можемо, што релативно брзо можемо да завршимо и што ће бити добро за све нас. Грађанима је било доста свађа, расправа и неверице, они једноставно желе да виде да је нешто учињено, закључио је потпредседник Владе Србије.

На крају посете Новом Саду, потпредседник Лабус је на Правном факултету Новосадског универзитета одржао трибину под називом "Србија и европске интеграције".

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Ивана Дулић-Марковић је, говорећи о елементима пољопривредне политике и система по коме Влада делом већ ради, истакла да ће у процесу прикључења пољопривредним произвођачима бити најтеже, али да ће, с друге стране, они који опстану имати највеће користи.

Она је оценила да, и поред тога што је Влада уложила огромне напоре у то да ове године за пољопривреду обезбеди три пута већи буџет, та средства и даље представљају само кап у мору имајући у виду потребе пољопривредника.

Када је реч о приступању наше земље Светској трговинској организацији (СТО), Дулић-Марковић је објаснила да је потписивање уговора о прикључењу СТО обавезно и важно јер ко год има новца и хоће да инвестира, жели пре свега да зна да ли је наша земља члан европских и светских значајних финансијских и трговинских институција и организација.

Према њеним речима, ниво субвенција, иако оне нису велике, мораће да буде подвргнут корекцији сходно правилима чланства у СТО, при чему ће неке од њих бити и укинуте.

Она је објаснила да њихов ниво износи два одсто од укупног националног дохотка и додала да је неопходно утврдити како тим новцем да се одвоји производња од социјалног дела у пољопривреди.

Дулић-Марковић је истакла да поштовање и праћење стандарда представља велики проблем, али да и ту постоји могућност преговора са ЕУ о томе да се утврди колико је времена Србији потребно за то да се прилагоди обавезним и утврђеним стандардима.

На примеру других земаља, пре свега Пољске, показало се да су цене пољопривредних производа у земљама које су се придружиле ЕУ повећане за 20 до 25 одсто, навела је она и додала да нас чека велики рад, али истовремено и сигурност да ће они који раде континуирано добро, имати много више шанси и могућности.

Према њеним речима, при томе морамо да будемо законски и институционално обезбеђени, као и да изградимо механизме за адекватно усмеравање средстава.
Такође, морамо успоставити и нашу статистику, као и регистре у свим доменима, од регистра животиња до регистра винограда, што ће захтевати доста рада.

Она је оценила и да државна земља треба да буде враћена онима којима је одузета, или да се даје у закуп пољопривредним произвођачима јер држава у којој то питање није на адекватан начин регулисано, тешко може да се прикључи Европској унији, и изразила уврење да Србија, а самим тим и Војводина, имају велике шансе да се прикључе европској породици.

Дулић-Марковић је током разговора са пољопривредницима нагласила да је Министарство пољопривреде, у складу са Акционим планом о придруживању ЕУ, припремило још три предлога закона - о ветеринарству, о безбедности хране (у сарадњи са Министарсвом здравља) и о пољопривреди.

Према њеним речима, закон о ветеринарству требало би у току наредних недељу до две да буде усвојен у Скупштини, док би закон о безбедности хране требало да буде усвојен до краја године. Она је додала да је закон о пољопривреди припремљен и да ће ускоро бити стављен на јавну расправу, а да се његово усвајање очекује у трећем кварталу ове године.

Дулић-Марковић је истакла да ће и Влада Србије на једној од следећих седница разматрати Стратегију за развој пољопривреде, коју је већ подржала и Светска банка.