Стефановић је у изјави за новинаре, приликом обиласка миграната у парку код аутобуске станице у Београду са министром спољних и европских послова Луксембурга Жаном Аселбором, рекао да још није утврђено на којој локацији ће бити тај прихватни центар, с обзиром на то да постоје две опције, као и да има још детаља који треба да буду договорени са партнерима из Уније.

Он је нагласио да ће Србија наставити да буде добар домаћин и помаже ЕУ у прегледу и регистрацији миграната, али и поновио да је нашој земљи потребна помоћ на том плану.

Очекујем да ће ЕУ брзо реаговати јер је Србија транзитна земља која, иако хоће да преузме део терета, очекује помоћ ЕУ и снажних европских држава, поручио је Стефановић.

Финансијска помоћ ЕУ потребна је, како је указао, и онима који раде послове на прихвату и прегледу миграната, али и за јачање капацитета за прихват избеглица.

Према његовим речима, у Србију сваког дана уђе од 2.500 до 3.000 миграната и приближно исти број њих изађе из земље, имајући у виду њихову јасну жељу да наставе пут ка земљама западне Европе.

Министар је истакао да је добро што је Европска комисија донела план за распоређивање миграната са ратом захваћених подручја Блиског истока и Африке широм Европе.

Аселборн је рекао да је приоритетни задатак Европске уније да постигне договор о праведној расподели избеглица на све земље чланице.

Он је оценио да је важно да се на састанку министара ЕУ задужених за унутрашње послове и миграције, који ће бити одржан у понедељак, 14. септембра, постигне договор о квотама расподеле.

Ако успемо да постигнемо договор о томе, а да не угрозимо солидарност и јединство, онда је Европа направила важан корак, поручио је Аселборн и напоменуо да је то задатак који зависи и од политичке воље.

Према његовим речима, новим планом за распоређивање широм Европе избеглица са ратом захваћених подручја Блиског истока и Африке предвиђено је да земље чланице ЕУ солидарно приме укупно 160.000 избеглица, које се тренутно налазе махом у Грчкој и Шпанији.

Он је објаснио да људима који долазе са Блиског истока и северне Африке ЕУ мора да пружи наду и заштиту, али и да истовремено мора да помогне и земљама које нису чланице ЕУ, а налазе се на рути, како би унапредиле своје капацитете за прихват избеглица.

ЕУ је пројекат мира, али пројекат који је у вези и са вредностима, а најважнија вредност јесте људскост и осећај да треба помоћи онима којима је заштита потребна, нагласио је Аселборн.

Он је оценио и да се у Србији мигранти осећају добро јер се према њима добро поступа.