Тања Мишчевић
	Фото: infobiro.tv

Мишчевић је на конференцији о утицају енегетске и климатске политике ЕУ на нафтну привреду региона у Привредној комори Србије (ПКС) рекла да је област енергетике дефинисана Поглављем 15 у преговорима Србије са ЕУ, и истакла да је то поглавље уско повезано са Поглављем 27, које се односи на заштиту животне средине и климатске промене.

Она је навела да је Србија добила снажне инструкције да су то области на које треба да обрати посебну пажњу због њиховог потенцијала и значаја за привредни развој земље.

Шеф Преговарачког тима је истакла да регион југоисточне Европе, када је реч о формирању Енергетске уније, не сме да буде занемарен у разговорима са ЕУ.

Мишчевић је потврдила да се припрема документ за Поглавље 15, али и указала на то да државе прво добијају мерила за отварање преговора, након чега се формирају акциони планови.

У оквиру тих мерила је, како је објаснила, неопходно да Србија ради на раздвајању делатности у гасном сектору и формирању обавезних резерви нафте за период до 90 дана.

Заменик директора Генералног секретаријата Енергетске заједнице Дирк Бушле рекао је да је регион западног Балкана део европске куће и да је потпуно интегрисан са ЕУ када је реч о енергетици.

Бушле је оценио да Србија предњачи у Енергетској заједници и да је водећа земља по многим аспектима, посебно када је реч о организацији тржишта електричне енергије.

Србија је прописе који су у складу са захтевима Енергетске заједнице, како је истакао, донела и пре рока, што нису могле да постигну чак и неке чланице ЕУ. 

То се делимично односи и на нафтни сектор, али је још потребно радити на смањењу емисије штетних гасова из нафтних постројења, као и на већој употреби биогорива, указао је Бушле.

Помоћник министра рударства и енергетике Јелена Симовић подсетила је на то да је Србија крајем прошле године донела нови Закон о енергетици, и додала да је припремљена нова Стратегија развоја енергетике, којом је предвиђено усклађивање циљева који су усаглашени са енергетском и климатском политиком ЕУ.