Николић, који је и председник ове радне групе, истакао је том приликом да су наше активности и одржани састанак део глобалних напора у борби против тероризма и, у овом тренутку најзначајнијих, страних бораца.

Према његовим речима, глобална геополитичка ситуација намеће тероризам као један од главних изазова са којима се Европа суочава.

Он је, наводећи да појава страних терористичких бораца, који путују у зоне сукоба у Ирак, Сирију и друге земље, представља нову претњу по безбедност Европе, поновио да је тероризам највећи изазов 21. века.

Николић је подсетио на то да је у току читав низ реформи чији је приоритет усклађивање законодавства са правним тековинама ЕУ, достизање европских стандарда у различитим сферама друштва, а посебно на подручју правде, слободе и безбедности, који ће бити основно полазиште за преговоре у контексту преговарачких поглавља 23 и 24.

С обзиром на повећање ризика у региону и код нас, како је додао, потребно је усвојити нови стратешки оквир за превенцију и борбу против тероризма, као и акциони план за ефикасно спровођење таквог оквира у пракси.

Он је напоменуо да превенција радикализације није само повезана са законом, већ обухвата и области образовања, економског развоја, уравнотеженог регионалног развоја, инклузије мањинских група и заједница, неговања културе толеранције, али да треба узети у обзир и све репресивне мере које се предузимају у борби против тероризма.

Према његовим речима, сложеност ових питања захтева координисану акцију и сталну пажњу како на националном, тако и на међународном нивоу.

Србија у оквиру Резолуције СБ УН 2178 о тероризму прати дешавања у региону и кроз процес, који данас почињемо, развија ефикасније сопствене капацитете за најбољу могућу заштиту националних интереса, безбедности наших грађана и критичне инфраструктуре, закључио је Николић.