Богосављевић-Бошковић је у изјави за РТВ Пинк прецизирала да се тренутно располаже са приближно 490.000 хектара обрадивог пољопривредног земљишта Србије које се сваке године узима у закуп, и истакла да чињеница да готово половина земљишта остаје необрађена и неискоришћена на прави начин захтева конкретна решења.

Желимо да закон обезбеди решења која ће значити ефикасније, рационалније и економичније коришћење овог добра, истакла је она и напоменула да је новина у овом законском решењу то што се део пољопривредног државног земљишта, тачније 30 одсто, може дати у закуп великим инвеститорима.

Богосављевић-Бошковић је указала на то да се морају смањити необрађене површине и повећати пољопривредна производња, због чега је предложено да се земљиште које није издавано у закуп у последње три године може дати бесплатно на коришћење у наредних пет година.

Према њеним речима, новина у закону јесте да продужењем периода издавања државног пољопривредног земљишта у закуп са 20 на 25 година треба да се обезбеди већа сигурност инвеститора за веће и дугорочније инвестиције.

Део државног пољопривредног земљишта, како је објаснила, може се продати, али искључиво домаћим пољопривредницима, и то онима који припадају категорији мањих пољопривредника са поседом до максимално 30 хектара, при чему је предложено да они могу да купе највише 20 хектара.

Она је навела и да је циљ Предлога закона о задругама омогућавање оснивања задруга, њиховог функционисања са минималним трошковима, на модеран начин који ће бити усклађен са регулативом ЕУ.

Очекује се да ће то законско решење бити усвојено у току јесењег заседања Скупштине Србије, најавила је Богосављевић-Бошковић.