Састанку су присуствовали потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић, који је и председавајући ОЕБС-у, министар спољних послова Швајцарске Дидије Буркхалтер и специјални представник следећег председавајућег Гернот Ерлер из Немачке.

Чланове Тројке примио је и председник Финске Саули Нинисто.
Они су подсетили на дух политичке одлучности и ангажовања током Конференције за европску безбедност и сарадњу (КЕБС), која је крунисана потписивањем Хелсинског завршног акта 1. августа 1975. године и која је утрла пут преласку са конфронтације на сарадњу и означила крај Хладног рата.

Завршни акт из Хелсинкија и процес КЕБС дали су кључан допринос догађајима који су обликовали европску безбедност током протеклих 40 година.

Они су поставили темеље свеобухватном, кооперативном, равноправном и недељивом приступу безбедности кроз заједничке обавезе држава учесница у политичко-војној, економско-еколошкој и хуманој димензији.

Организација за европску безбедност и сарадњу је од тада превалила дуг пут. Њена важна улога у управљању кризом, почев од раног упозоравања до пост-конфликтне рехабилитације, ставила је ОЕБС у први план напора за очување мира и безбедности широм простора ОЕБС-а.

Дачић, Буркхалтер и Ерлер нагласили су да се може постићи само политичко решење за кризу у и око Украјине.

Они су истакли да ОЕБС и Специјална посматрачка мисија у Украјини играју виталну улогу у спровођењу пакета мера усвојених у Минску, и подвукли одговорност свих страна за испуњавање обавеза које произилазе из договора из Минска, почев од поштовања примирја и повлачења тешког наоружања.

Такође, чланови Тројке су пружили пуну подршку недавно именованом специјалном представнику председавајућег у Украјини и у оквиру Трилатералне контакт групе амбасадору Мартину Сајдику.

Истовремено су изразили захвалност његовом претходнику Хејди Таљавини на посвећености и изузетним напорима.

Политичка спремност за проналажење решења за ову кризу може да отвори врата обнављању међусобног поверења, констатовали су чланови Тројке.

Утврђивање путева за повратак фундаменталним принципима паневропске безбедности и сарадње представља основу за поновно грађење поверења, а то се може постићи искључиво путем континуираног дијалога, уз пуно коришћење инструмената ОЕБС-а.

Чланови Тројке су постигли сагласност о потреби даљег јачања напора за постизање решења за замрзнуте сукобе у региону ОЕБС-а.

У светлу променљивог карактера сукоба и растућег значаја обезбеђивања адекватних капацитета за деловање регионалних организација, они су подсетили на решеност да се ојачају капацитети ОЕБС-а у области читавог спектра конфликтних ситуација, укључујући ревизију оспособљености ОЕБС-а за мировне операције у циљу унапређења европске безбедности.

Они су поздравили разговоре о безбедносним изазовима и улози ОЕБС-а током неформалног састанка на високом нивоу, као и резултате који ће бити уграђени у текућу дебату у оквиру процеса Хелсинки +40, а евентуално и ван њега.

Такође, поздравили су и расправу о Прелазном извештају и препорукама Панела еминентних личности о европској безбедности као заједничком пројекту.

У сусрет министарској конференцији ОЕБС-а крајем ове године, али и у ширем контексту, чланови Тројке изразили су очекивање да ће државе учеснице ОЕБС-а искористити 40-ту годишњицу Завршног акта из Хелсинкија да се надовежу на достигнућа Организације у све три димензије.

Чланови Тројке су исказали наду да ће се учеснице ОЕБС-а обавезати на доношење одлука које ће отворити пут јачању ове организације као колективног средства за решавање изазова у 21 веку, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова.с