Удовички је на конференцији „Реформа јавне управе – састанак партнера“ објаснила да би се то постигло ако се плате држе непромењеним, ако је ниска инфлација и ако се број запослених смањи за 15 одсто.

Она је навела да тих 15 одсто представља 75.000 људи, што не би било пожељно да се за толико смањи број запослених.

Фокус Владе у наредном периоду ће бити, како је нагласила, стварање капацитета како би се квалитет јавних услуга и квалитет рада државне управе унапредио.

Према њеним речима, први задатак јесте да се преиспитају структуре, односно које су то организационе јединице стварно потребне, а које нису.

Представљајући анализу јавне управе до које је дошло ресорно министарство, Удовички је подвукла да проблем није само у њеној величини, већ у структури.

Она је образложила стање по секторима јавне управе, истичући да је у здравству највећи проблем велики број запослених у државном сектору у односу на приватни, као и лоша структура тих запослених – вишак немедицинског особља и мањак специјалиста.

У области образовања имамо неадекватне профиле које не одговарају потребама друштва, док је у областима правосуђа и полиције потребно боље разумети структурне карактеристике и системски их мењати, објаснила је потпредседник Владе.

Према њеним речима, у Европи 25 судија долази на 100.000 становника, док Србија има 41 судију на 100.000 становника, при чему се у тај број урачунава чак 30 одсто помоћног особља.

Она је приустнима представила мере које Министарство предузима како би се побољшала структура целокупне јавне управе кроз функционалне анализе, којима ће уклонити застареле, дуплиране функције и идентификовати мањкове.

Шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије ЕУ Тања Мишчевић навела је да је питање реформе јавне управе повезано са Поглављем 23, које је једно од кључних у преговарачком процесу, али и Поглављем 22 у вези са финанскијском контролом, управљањем и менаџментом.

Нема поглавља, а да нема потребе за изградњом нових и доградњом постојећих институција. То је озбиљан захтев и врло тежак изазов у условима када имате мере штедње и рационализације, оценила је она.

Реформа јавне управе је, како је напоменула, један од најстаријих услова за ступање у чланство у ЕУ, а ниво значаја реформе државне управе у процесу преговора и припрема за чланство је данас додатно потврђен.

Мишчевић је навела и да су владавина права, економско управљање и реформа државне управе суштина функционисања модерне државе, односно модерних и стабилних институција.

То није ново условљавање, већ извлачење ових кључних питања из контекста других јер су они суштина за функционисање државе, објаснила је она и додала да би ти принципи били потребни и да се не преговара о чланству.

Председник Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт истакла је да је цивилно друштво незаобилазни партнер држави у реформи јавне управе.

Лихт је нагласила да је важно препознати да смо ми сарадници на истом послу, само са различитим компетенцијама и одговорностима, и додала да се у томе највише мисли на помоћ у изградњи капацитета управе, мониторингу и комуникацији са грађанима.

Онда када јавна администрација буде под јавном контролом има шансе да она постане много одговорнија, поручила је она и указала на то да је додатни услов за успех реформе боља комуникација са грађанима, који морају бити актери промена.

Лихт је на крају свог излагања истакла да подржава идеју о оснивању Академије јавне управе.