Београд, 9. јул 2015. године – Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Александар Вулин саопштио је данас да је Србија у мају ове године примила више од 8.000 захтева за азил, што је у односу на прошлу годину повећање за више од 70 одсто.
 |
Ханс Фридрих Шодер и Александар Вулин |
Фото: Фонет |
Вулин је на партнерском састанку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Канцеларије УНХЦР-а у Србији, у вези са нарастајућим бројем миграната и избеглица из Сирије, Ирака, Сомалије и Авганистана, рекао да ово није економски и политички проблем, већ је реч о сеоби народа.
Он је, поручивши да проблем миграната није настао у Србији и да у њој не може ни да буде решен, навео да је нашој земљи потребна помоћ, и то у виду хране, лекова, повећаног броја лекара и преводилаца, а пре свега да се направи план и стратегија за време које долази.
Министар је навео да ће Србија моћи да одговори повећању броја азиланата у наредним данима и недељама, али да је све тежа ситуација јер је све више људи који траже храну и лекове.
Вулин је нагласио да се од представника међународне заједнице очекује да брзо реагују, уз напомену да ниједно лице које затражи помоћ у Србији неће остати без помоћи, медицинске неге и хране.
Можемо да се носимо са овим проблемом, али не можемо без општег политичког договора. То је оно што ми тражимо. Ми у исто време имамо захтеве да херметички затворимо своје границе, а са друге стране да омогућимо свакој избеглици да добије простор на територији Србије, рекао је он.
Према његовим речима, Србија се са тим проблемом носи на најбољи могући начин и нада се да ће ЕУ заузети политички став и да ће бити донет заједнички план за решавање тог питања.
Србија не може сама да га решава. Овај састанак је добар начин да иницирамо разговоре, упозоримо на проблем и убрзамо поступак за његово решавање. Ми можемо и морамо да се носимо са овим, али нам је потребна помоћ, поготово политички став према овом питању, поновио је министар.
Он је објаснио да је повећан и број малолетних тражилаца азила, а да има и оних који долазе без пратње родитеља, при чему је у вези с тим запитао како је могуће да су они тек примећени у Србији, а у међувремену су прошли неколико земаља ЕУ.
Шеф Представништва Високог комесаријата УН за избеглице у Србији Ханс Фридрих Шодер указао је на то да реакција Европске уније на тај проблем још није довољно стратешки оријентисана.
Шодер је оценио да је Влада Србије брзо и ефикасно реаговала на тај проблем и да је предузела добре мере.
Има мали број ствари које би могле да се унапреде, али УНХЦР подржава Владу Србије. Јучерашње отварање прихватилишта у Прешеву представља добар корак у том смеру, навео је он.
Према његовим речима, у изради је стратегија и план, у чему помаже и УНХЦР, како земље које трпе притисак избеглица, попут Србије, не би биле препуштене саме себи и како би им се помогло.
Упитан за одлуку Мађарске да на граници са Србијом подигне зид, Шодер је рекао да такве мере нису добар начин за решавање тог питања и да подизање зидова није примерено за Европу 21. века.