Александар Вулин

Фото: Танјуг

Годишњица је обележена у заједничкој организацији Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије.

Вулин је том приликом поручио поручио да се ратови из 90-их година прошлог века не могу разумети без сећања шта се догодило у Другом светском рату ако се не зна дубина јасеновачких ужаса.

Ове планине су нахраниле јасеновачко зло, зато немојте стављати реч геноцид уз народ Јасеновца и Јадовна. Некаквим резолуцијама најављује се удар на Републику Српску и српску историју. Тако се и данас прављењем нове лажне, никако утемељене истине, покушава променити стање на Балкану, нагласио је Вулин и додао да Република Српска није настала на геноциду и злочину већ на отпору понављања злочина.

Он је навео да Република Српска као гарант Дејтонског споразума жели мир и да Србија неће дозволити да се Република Српска умањи или промени.

Мир је реч коју смо тражили свих ових година. То је реч на којој Србија дефинише своју политику и у данима који су пред нама Република Српска и Србија ће заједно стајати, истакао је Вулин.

Церемонији обележавања битке на Козари присуствовали су и министар рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске Миленко Савановић, студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда, представници Министарства одбране и Војске Србије, као и удружења опредељена за неговање традиција.

Обележавање битке на Козари је од ове године део Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.

У пролеће 1942. године партизани су ослободили територију реке Саве на југу, до планине Козаре и Грмеча.

Око 11.000 Немаца и 20.000 усташа у јуну су почели офанзиву у циљу заузимања тог стратешки значајног простора.

Партизанска формација на Козари, Други крајишки партизански одред, бројала је око 3.000 војника.

Након битке, у ноћи 3. јула, неке партизанске јединице пробиле су обруч, али велики број партизана који нису успели да се провуку су брутално убијени.

Преживели партизани су одведени у концентрационе логоре, махом у Јасеновац и Стару Градишку, а према усташким и немачким документима у козарачкој офанзиви је заробљено 68.000 људи.