Божовић је, у уводном обраћању на Пододбору за транспорт, регионални развој, енергетику, заштиту животне средине и климатске промене, истакла да је циљ да званична процедура јавних консултација по том питању започне у септембру.

Она је навела да је ресорно министарство средином маја започело активности на припреми законодавне и институционалне структуре потребне за спровођење ЕУ Уредбе о механизму мониторинга, која ће укључити и захтеве Одлуке о заједничком напору.

Према њеним речима, завршетком ових активности Србија ће имати комплетан и ефикасан систем мониторинга, извештавања и верификације, који ће омогућити систематско праћење емисија, али и политика и мера у области климатских промена, као основни предуслов њиховог унапређења и ефикаснијег извештавања како према ЕУ, тако и према Оквирној конвенцији УН о промени климе.

Стратешки оквир борбе против климатских промена, циљеве смањења емисија, конкретне активности на њиховом постизању и њихову динамику до 2020, 2030. и 2050. године одредиће Стратегија борбе против климатских промена, са пратећим акционим планом, додала је Божовић.

Према званичној информацији Делегације ЕУ у Србији, израда тог документа требало би да започне у септембру, нагласила је она и изразила захвалност ЕУ на финансијској и техничкој помоћи кроз ИПА пројекте, Европској комисији, Делегацији ЕУ у Србији, као и Генералном директорату за климатске акције.

Поред активности на хармонизацији националног са ЕУ законодавством и припреми за ефикасно спровођење EU acquis, како је додала, Србија испуњава и своје обавезе према Оквирној конвенцији УН о промени климе.

Намеравани национално утврђени доприноси смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште достављени су секретаријату Конвенције, при чему ће први двогодишњи ажурирани извештај бити достављен до краја године, а друга национална комуникација током 2016. године, објаснила је Божовић.

Према њеним речима, Министарство испуњава своје обавезе према међународној заједници по питању регулисања супстанци које оштећују озонски омотач и флуорованих гасова.

Она је, такође, подсетила на мултисекторску природу области климатских промена, и напоменула да је Влада Србије, препознајући значај теме и међусекторске сарадње, образовала Национални савет за климатске промене, чија је улога помоћ у техничком смислу, али и јачање сарадње и популаризација теме на националном нивоу.

Такође, ради се и на идентификацији начина за припрему и реализацију Стратегије комуникације, која би дефинисала краткорочне и средњорочне акције подизања свести и јачања капацитета најшире јавности, саопштила је Божовић.