Селаковић је на отварању јавне расправе о Нацрту грађанског законика истакао да је реч о великом законодавном подухвату у српској правној традицији, можда и највећем од 1844. године, када је донет први српски Грађански законик.

Он је навео да ће јавна расправа о овом документу трајати наредних годину дана, при чему би требало да определи ставове друштва и стручне јавности о низу новина које се помињу у предлозима, а између осталог и о оправданости увођења еутаназије, сурогат материнства, геј бракова и другим темама.

То су, како је рекао, и основни мотиви за израду грађанског законика Србије, у коме остваривање и заштита уставног права на људско достојанство и знатно проширена права личности доминирају у целокупном тексту преднацрта.

Почетак јавне расправе о овом документу представља веома значајан догађај за нашу државу, оценио је министар и подсетио на то да је одлука о потреби кодификације грађанско-правне материје донета још 2006. године.

Селаковић се осврнуо и на чињеницу да су Француска, Аустрија и Холандија једине европске земље које су пре Србије имале своје грађанске законике.

Он је истакао да је под утицајем снажне традиције разумљиво да је Србија у 21. веку приступила изради савременог грађанског законика, уз напомену да традиција није једини мотив за кодификацију грађанског законодавства Србије.

Разлоге, како је додао, треба тражити, пре свега, у потреби и нужности да се грађанско право осавремени и регулише целовито, на јединствен и међусобно усклађен начин.

Током уводних излагања, присутнима су се обратили и чланови комисије за израду текста поменутог документа Миодраг Орлић и Слободан Перовић.

Ова комисија је састављена од професора универзитета и научних радника, судија Врховног касационог суда, адвоката, представника државних органа и других истакнутих стручњака.

Јавну расправу је подржао Програм за правне и правосудне реформе у Србији Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ).