Михајловић је приликом обиласка депоније пепела ТЕ „Никола Тесла Б“ у Обреновцу, уочи ступања на снагу Уредбе о примени пепела у грађевинарству и путоградњи, истакла да на депонијама у земљи тренутно има приближно 200 милиона тона пепела, чија тржишна вредност износи више од милијарду евра.

Она је објаснила да се поменутом уредбом ближе прописују услови за коришћење пепела као грађевинског материјала у Србији, с обзиром на то да таква пракса у земљама САД и Европске уније постоји више од 50 година.

Према њеним речима, прва деоница на којој ће бити испробана употреба пепела биће на Коридору 11, код Мислођина, недалеко од Обреновца, у дужини од 200 метара.

Употребом пепела из термоелектрана и других термоенергетских објеката могу се остварити уштеде од 30 до 80 одсто у изградњи путева у поређењу са коришћењем стандардних грађевинских материјала, навела је Михајловић.

На Коридору 11, како је прецизирала, градња километра аутопута у просеку кошта седам милиона евра, а коришћењем пепела коштаће од 1,4 до 1,8 милиона евра по километру.

Она је нагласила да ће се пепео "Електропривреде Србије" (ЕПС), чија је укупна вредност већа од милијарду евра, уступати бесплатно за државне пројекте, док ће у осталим случајевима морати да се плати.

Према њеној оцени, што пре треба почети са коришћењем пепела јер ће се на тај начин смањити и трошкови животне средине, с обзиром на то да ЕПС тренутно за депоновање пепела издваја 50 милиона евра годишње.

Такође, како је додала, употребом пепела повећаћемо број километара који можемо да изградимо, а смањићемо употребу необновљивих материјала, као што су шљунак, камен и песак.

Вршилац дужности директора ЈП"Путеви Србије" Зоран Дробњак изразио је очекивање да ће већ ове године почети да се користи пепео за градњу Коридора 11 на деоницама Обреновац–Уб и Лајковац–Љиг, као и да ће прва деоница код Мислођина бити пробна, након чега ће бити испитана.

Дробњак је објаснио да ово предузеће већ сарађује са Геомеханичким институтом из Чешке и Грађевинским факултетом у Београду на том пољу.

Заменик директора ТЕ „Никола Тесла“ Милан Петковић прецизирао је да су у ТЕНТ-у Б ускладиштена 52 милиона тона пепела, а у ТЕНТ-у А 80 милиона тона, док се укупно у постројењима ове термеолектране дневно производи између 10.000 и 12.000 тона пепела.