Лужанин је на скупу „Високо образовање: Србија у односу на Европу – сличности и разлике“, који је ресорно министарство организовало у сарадњи са Британским саветом, подсетила на то да је претходни закон мењан неколико пута, да има доста чланова који се не примењују и да је дошао тренутак да се почне са израдом новог документа.

Она је истакла да ће у израду новог закона бити укључени представници српске академске дијаспоре и људи који раде на српским универзитетима, али гостују на универзитетима у Европи.

То су две групе људи за које верујемо да својим искуством могу да помогну у томе да направимо што бољи закон, нагласила је Лужанин и додала да је планирано да нацрт новог закона буде на јавној расправи у октобру и новембру.

Председник Националног савета за високо образовање Дејан Поповић оценио је да је Закон о високом образовању, који је усвојен 2005. године, један од законских текстова који је издржао тест времена.

Према његовим речима, тај закон је остао непромењен десет година уређујући материју високог образовања, а мењан је само у детаљима који се односе на нове испитне рокове, преношење кредита и захтеве који су долазили из студентске популације.

Темељи тог закона су издржали ових десет година, али је дошло време да сада морамо да погледамо нове изазове са којима систем високог образовања у Србији треба да се суочи, нагласио је Поповић.

Он је истакао да, иако у јавности постоји тенденција да се о високом образовању говори критички, не треба заборавити да је Универзитет у Београду рангиран на најважнијој листи универзитета, Шангајској ранг листи, између 301. и 400. места.

То значи да је, ако погледамо читав простор централне и југоисточне Европе, од Естоније до Албаније, и од Словеније до Турске, испред Универзитета у Београду само Карлов универзитет у Прагу, закључио је Поповић.

На скупу је представљен нови тим за реформу високог образовања, и размотрено је која су унапређења потребна у области високог образовања у Србији, шта Србију чека у европском простору високог образовања, као и сличности и разлике између Србије и земаља чланица ЕУ.

Скупу су присуствовали представници ресорног министарства, Националног савета за високо образовање, Конференције универзитета Србије (КОНУС), предавачи са Универзитета у Крагујевцу, Нишу, Новом Саду и Београду, као и други представници академске заједнице у Србији.