Фото: Фонет

Удовички је на конференцији, која је одржана на броду који је пловио од Смедерева до Београда, истакла да је помоћ Немачке далеко присутнија у Србији него што се то види у јавности.

Она је навела да је поред развијања инфраструктуре Немачка допринела и преношењу бројних вештина и знања, уз напомену да је Србији и даље потребна помоћ те земље.

Србији је, како је нагласила, веома важно приближавање немачком моделу у коме запослени, привреда и држава заједнички постижу договор о томе како развијати и унапређивати ограничене ресурсе.

Према њеним речима, за нашу земљу је веома важна сарадња и у реформи јавне управе, нарочито на локалном нивоу.

Удовички је, говорећи о тешкоћама које оптерећују развојну помоћ, објаснила да увек постоји проблем усаглашавања гледишта о томе где усмерити добијена средства, уз оцену да надлежни органи морају да планирају бар две године унапред који су то приоритети у развојној помоћи.

Амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм указао је на то да је Србија једна од земаља која највише прима развојну помоћ, уз подсећање на то да је од 5. октобра 2000. године у оквиру развојне помоћи Србија од Немачке добила више од 1,6 милијарди евра.

Он је објаснио да велики део те помоћи чине кредити, односно да поменута средства нису бесповратна, већ ће Влада Србије већину тог новца морати да врати.

Од пре 15 година две земље се међусобно договорају и заједнички имплементирају пројекте у различитим секторима, објаснио је Вилхелм и додао да је Влада Србије предлагала пројекте који су се реализовали уз подршку немачке развојне помоћи.

Према његовим речима, помоћ у домену техничке сарадње одвија се са Немачком организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ), док се пројекти финансирају преко Немачке развојне банке (KfW).

Вилхелм нагласио да је у протеклих 15 година доста тога постигнуто, наводећи области водоснабдевања и отпадних вода.

Директор ГИЗ-а Зигмунд Милер најавио је да ће се консултантска помоћ ове организације, као део немачке развојне помоћи, више усредсредити на подршку Србије у процесу приступања ЕУ.

Он је указао на то да је ГИЗ за претходних 15 година уложио 120 милиона евра у пројекте и програме у Србији.

Директор КфW за Србију Арне Гус је напоменуо да је од 1, 6 милијарди евра, колико је износила развојна помоћ Немачке у протеклих 15 година, 1,5 милијарди дошло преко ове финансијске институције.

У том периоду, како је објаснио, сарадња се мењала у складу са потребама, при чему се подршка, како је време одмицало, највише базирала ка консултантским кућама, кредитној подршци и мерама обуке.