Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Почетна страна > Вести > Влада Србије > Активности потпредседника > Влада спремна да оконча преговоре са ЕУ до краја 2018. године

Влада спремна да оконча преговоре са ЕУ до краја 2018. године

Београд, 8. јун 2015. године – Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић указао је данас на то да је отварање приступних преговора са ЕУ историјска шанса и кључно стратешко опредељење Србије, и истакао да је Влада Србије потпуно посвећена овом циљу.

Фото: Министарство спољних послова

Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целини излагање Дачића на 15. економском самиту Републике Србије:

„Поштоване даме и господо,
Чланови Владе,
Потпредседнице Владе,
Колеге министри,
Премијеру Републике Српске,
Ваше екселенције,

Изузетна ми је част да и ове године учествујем на Економском самиту и дубоко сам уверен у то да ће наша данашња размена мишљења бити додатни подстицај развоју стабилности, међусобне сарадње, а тиме и економском напретку како у Републици Србији, тако и у региону у целини.

Република Србија је вољна и спремна да настави са спровођењем реформи које су неопходне у циљу даље трансформације државе и друштва. У том смислу, највиши приоритет Србије је изградња правне државе и успостављање владавине права, као предуслова за привлачење страних инвестиција, као и активирање малог и средњег предузетништва у земљи.

Морам да истакнем да је од нашег последњег сусрета урађен велики део онога што је зацртано у нашем програму. Подсетићу вас на то да је за годину дана рада ове владе у нашу земљу инвестирано 576 милиона евра, што је омогућило отварање 7.437 нових радних места. Како је изјавио наш премијер, у припреми су 62 пројекта, чијом би реализацијом у наредних неколико година страна улагања достигла готово милијарду евра.

Приоритет ове владе јесте да се створе претпоставке и адекватни услови за што интензивнији економски раст и запошљавање, посебно младих, фискалну консолидацију, реструктурирање јавних предузећа, рационализацију и већу ефикасност јавне администрације, унапређење социјалне заштите, образовања и здравства. Земља је суочена са проблемом ниског прираштаја, старења становништва и растућом емиграцијом.

Када је реч о спољнополитичким активностима, акценат је на даљем јачању међународног положаја и угледа Републике Србије. У протеклих годину дана постигнути су значајни резултати како на плану регионалне сарадње, тако и на плану интензивирања дијалога са земљама широм света.

Јасну потврду јачања нашег спољнополитичког положаја свакако представља обављање функције председавајућег ОЕБС-у, које се одвија у веома сложеним међународним околностима, а у којима Република Србија наступа одговорно, непристрасно, у функцији постизања одрживог мира и изналажења трајних решења.

Србија има јасан став да се само кроз отворен и континуирани дијалог могу превазићи отворена питања и тиме пружити допринос успостављању стабилног, економски повезаног и у пуној мери сарадњи окренутог региона. Мислим да смо сви ми у региону свесни да само заједничким радом и наступом можемо остварити конкретне помаке у сарадњи, који ће, пре свега, имати позитивне ефекте по наше грађане.

Отварање приступних преговора са Европском унијом је историјска шанса и наше кључно стратешко опредељење. Влада Србије је потпуно посвећена овом циљу и спремна да оконча приступне преговоре до краја свог мандата 2018. године. Очекујемо да би, у том случају, Србија до 2020. године могла да постане пуноправна чланица ЕУ.

Европска перспектива је кључни фактор који је омогућио успех дијалога Београда и Приштине. Успешност овог дијалога показала је, с једне стране, да политика проширења и даље представља снажну мотивациону снагу за западни Балкан, а са друге стране потврдила ЕУ као међународни фактор који је у стању да решава отворена питања и суштински значајно доприноси ширењу стабилности и безбедности.

У досадашњем процесу дијалога, Београд је у последњих неколико месеци потписао споразум о правосуђу, донео имплементациони план о правосуђу, постигао договоре о цивилној заштити и општинским буџетима, а представници Срба су се вратили у парламент и владу у Приштини.

Од 15 тачака бриселског споразума, Београд је испунио све што је била његова обавеза. Шест тачака које се тичу српске заједнице нису испуњене. Србија жели да разговара о српској заједници на Косову и Метохији.

Увек смо на тај разговор били спремни јер је то егзистенцијално питање за нас, с обзиром на то да ЗСО видимо управо као механизам који ће обезбедити заштиту права српског народа који живи на Косову и Метохији.

Мислим да је свима јасно да од ЕУ и њених институција не очекујемо никаква попуштања у контексту испуњавања критеријума за чланство. Спремни смо на продубљену сарадњу у циљу убрзања европске интеграције региона. Истовремено, сматрамо значајним да на том путу свако напредује у складу са сопственим заслугама, без наметнутог уједначавања темпа.

Регионална сарадња, јачање односа са суседима, као и наставак политике помирења јесу међу спољнополитичким приоритетима Србије, који се остварују и активним учешћем у бројним регионалним иницијативама, форумима и процесима. Успешна и развијена регионална сарадња значајно доприноси стратешком спољнополитичком приоритету Републике Србије – чланству у ЕУ.

Када велике светске компаније разматрају могућност за улагање, посматрају и анализирају регион у целини.

Зато је заједнички интерес свих нас у Србији и на западном Балкану спровођење успешних реформи с циљем да се успоставе ефикасни економски системи који ће омогућити подизање животног стандарда и свеопштег квалитета живота. То наравно није могуће без инфраструктурног повезивања на нивоу региона, и зато је од изузетног значаја подршка ЕУ изградњи инфраструктурних пројеката, са циљем повезивања региона у области транспорта и енергетике, што ће допринети повећању атрактивности региона за инвестирање.

У том смислу, поздрављамо најаву Европске комисије да у периоду 2014–2020 искористи милијарду евра из ИПА фондова за инфраструктурне пројекте за шест корисника ИПА на западном Балкану, као и намеру да се до 2020. године, у комбинацији европских фондова и фондова финансијских институција, привуче приватни капитал који би обезбедио финансирање инфраструктурних пројеката на западном Балкану у вредности од најмање 10 милијарди евра.

Дубоко сам уверен у то да је неопходан још већи ангажман свих наших потенцијала, укључујући и дипломатију, ради заштите економских интереса државе, промоције привреде, као и интензивирања економских односа са другим земљама. С тим у вези, у наредном периоду посебну пажњу посветићемо том циљу.

Поштовани учесници,

захваљујем се на пажњи и желим вам успешан рад“, наводи се у говору Дачића.


Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs