Фото: mpzzs.gov.rs

Министар пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић-Бошковић подсетила је тим поводом на чињеницу да је данас један од глобалних еколошких проблема и дефорестизација, односно губитак шума.

Алармантни су подаци који говоре о томе да се годишње на планети посече приближно 100.000 квадратних километара шума. Ради илустрације, то је површина која одговара територији Србије и Црне Горе. То је полигон од Суботице и Палића на северу до Улциња на југу, од Бајине Баште на западу до Књажевца и Неготина на истоку, прецизирала је Богосављевић-Бошковић.

Данас смо на Кошутњаку у функцији обнове наших шума, поручила је она и истакла да ће Министарство, као и до сада, бити посвећено очувању и унапређивању квалитета свих видова животне средине.

Очувана животна средина не представља трошак, већ даје економске користи кроз побољшање здравља људи, нижу стопу смртности, дужи и квалитетнији живот, смањује штете које се наносе пољопривреди и имовини услед загађења, обезбеђује здравије и функционалније екосистеме и очувану природу, као и богат биодиверзитет Србије, нагласила је Богосављевић-Бошковић.

Тема овогодишњег Међународног дана заштите животне средине јесте „Седам милијарди снова, једна планета, конзумирај пажљиво“.

Светски дан животне средине – 5. јун проглашен је на првој конференцији Уједињених нација о животној средини, која је одржана у Стокхолму 1972. године.

На тој конференцији је усвојен извештај „Земља планета, наша једина“, у којем је на јединствен начин објашњено функционисање биосфере и свих фактора који је чине, и упозорено на то да је Земља једина и заједничка планета коју треба сачувати.

Сматра се да је ова конференција означила прекретницу у односу човечанства према животној средини. Тада по први пут на глобалном нивоу стиже научно утемељено упозорење да природа не поседује неизмерна и неисцрпна богатства.

Такође, укључен је и аларм упозорења да се природни ресурси не могу даље експлоатисати неконтролисано и прекомерно, без последица по свеукупно човечанство.