Београд, 4. јун 2015. године – Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Александар Вулин оценио је данас да држава има законску обавезу да брине о особама са инвалидитетом, али и моралну обавезу да тим људима олакша свакодневни живот.
 |
Фото: minrzs.gov.rs |
Вулин је на округлом столу, који је Савез дистрофичара Србије организовао поводом обележавања традиционалне европске манифестације "Недеља борбе против дистрофије", поручио да се ове особе, упркос извесном помаку, и даље суочавају са мноштвом препрека, што је последица предрасуда у друштву.
Он је навео да у Србији има приближно 1.700 особа оболелих од прогресивне неуромишићне болести, и додао да је прошле године кроз активне мере за тражење посла обухваћено 7.200 особа са инвалидитетом, од којих је 4.125 нашло посао.
Министар је, говорећи о предрасудама када је реч о особама са инвалидитетом и онима који болују од дистрофије, истакао да и даље постоје послодавци који су више спремни да плате казну него да запосле такву особу, иако држава обезбеди финансирање, опремање радног места, даје одговарајуће бенефиције и значајне материјалне подстицаје.
Ове особе некада немају одговарајуће образовање, указао је Вулин и оценио да то може да се промени, али да о превазилажењу предрасуда мора да се побрине цело друштво.
Он је навео да је Министарство за рад ове године доделило удружењима дистрофичара 8,2 милиона динара за редовно функционисање.
 |
Фото: minrzs.gov.rs |
Округли сто, централна манифестација поводом "Недеље борбе против дистрофије" одржане крајем маја, организован је уз учешће представника локалних удружења дистрофичара.
Иванка Јовановић из Савеза дистрофичара Србије је рекла да се особе које болују од ове болести и данас суочавају са мноштвом препрека, иако је учињен помак у односу на период пре 10 или 12 година.
Законска регулатива је добра, донети су разни прописи из области образовања, запошљавања, социјалне заштите, уведени сервиси приступачности и запошљавање на отвореном тржишту, али у пракси и даље постоје многе препреке, нагласила је Јовановић.
Она је подсетила на то да је дистрофија генетска, неуромишићна, неизлечива болест, али да те особе могу да живе самостално, да се образују, да раде и да се интегришу у друштво, уколико се испуне социјални и други предуслови.
"Недеља борбе против дистрофије" обележава се од 1973. године, сваке треће или четврте недеље у мају.