Богосављевић-Бошковић је том приликом навела да Србија има прилично добро развијен законски и институционални оквир када је реч о родној равноправности.

Према њеним речима, Скупштина Србије је усвојила Закон о родној равноправности, а Влада донела Стратегију и национални Акциони план за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности.

Поред тога, како је додала, Влада је формирала и Координационо тело за родну равноправност, као мултисекторски орган који ће координирати увођење политика родне равноправности у све области нашег друштва.

Она се осврнула и на резултате истраживања и у том контексту истакла да је положај жена у Србији неравноправан, као и да су жене посебно обесправљене у пољопривреди, где због традиционално постављених вредносних ставова, а и улоге у породици, немају равноправан приступ ресурсима, правима и информацијама.

У циљу подстицања равноправнијих односа у пољопривреди, како је навела, један од циљева Националне стратегије за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности јесте и увођење посебних подстицаја за жене у пољопривреди.

Министарство пољопривреде и заштите животне средине је у планираном Конкурсу за невладине организације као посебан циљ предвидело и постизање родне равноправности, закључила је Богосављевић-Бошковић.

Међусекторски скуп био је посвећен начинима интегрисања родних питања у процес израде планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама и увођењу родно осетљивих измена у постојеће политике, што ће омогућити адекватније реаговање мушкараца и жена на природне катастрофе проузроковане поплавама.

На скупу су учествовали представници органа надлежних за ванредне ситуације и управљање водама, организација цивилног друштва и медија, а један од говорника био је и шеф Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС-а у Србији Јан Луенебург.