Београд/Тирана, 22. мај 2015. године – Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је данас у Тирани да главни спољнополитички циљ Републике Србије, а то је чланство у Европској унији, остаје непромењен.
 |
Фото: Фонет |
Званични сајт Владе Србије преноси у целини говор Дачића на састанку министара спољних послова Процеса сарадње у југоисточној Европи уТирани:
„Господине председавајући,
Даме и господо,
Драге колеге,
Дозволите ми да се, на почетку, захвалим нашим домаћинима на организацији овог важног састанка, као и на уложеном труду и свему што су учинили током претходних годину дана, колико је трајало председавање Албаније Процесу сарадње у југоисточној Европи.
Велико ми је задовољство што сам у могућности да присуствујем данашњем састанку и да са колегама разменим мишљења о најновијим збивањима у југоисточној Европи, са фокусом на регионалну сарадњу као основ процеса
евроинтеграција.
Даме и господо,
Главни спољнополитички циљ Републике Србије остаје непромењен, а то је, као и до сада, чланство у ЕУ. На путу ка остварењу овог циља, Србија је демонстрирала своју доследност како кроз остваривање амбициозне реформске агенде, тако и кроз конструктиван приступ у дијалогу са Приштином.
Овом приликом бих желео да вас подсетим на то да је Република Србија завршила процес скрининга са највишим оценама, тако да, годину и по дана након отварања преговора о приступању, сматрам да је дошло време да пређемо на нову, захтевнију фазу у односу са ЕУ и да отворимо прва преговарачка поглавља.
Влада Србије је у претходних годину дана успела да стабилизује јавне финансије, смањи фискални дефицит, донесе низ реформских закона у готово свим областима, а мере фискалне консолидације створиле су основе за завршетак преговора са Међународним монетарним фондом и потписивање аранжмана из предострожности.
Овим је дат додатни кредибилитет напорима које Влада улаже, што је посебно важан сигнал свим потенцијалним инвеститорима.
 |
Фото: Фонет |
Сигуран сам и да су сви присутни свесни да су састанци који су у претходном периоду одржани у Београду и Приштини, у формату „западнобалканске шесторке“, допринели даљем јачању стабилности региона и потврдили да регионална сарадња и економска стабилност представљају заједничко средство за постизање европских стандарда и испуњавање критеријума за чланство у ЕУ.
Такође, од великог значаја био је и састанак на највишем нивоу у Бриселу, 21. априла, а у настојању да овом процесу да пуни допринос, Србија је прва у региону припремила и представила Single project pipeline и формирала Национални инвестициони комитет.
Искуства стечена у успостављању ових структура спремни смо да поделимо са осталим учесницима западнобалканске шесторке у било ком тренутку.
Са партнерима у оквиру западнобалканског формата разговарали смо о бројним инфраструктурним пројектима, као што су изградња аутопута Ниш–Приштина–Драч, на Рути 7, Коридору 11 и делу Руте 4, који се кроз Србију протеже од границе са Румунијом до границе са Црном Гором, тачније о аутопуту Београд–Јужни Јадран. Издвојили смо и потребу реконструкције железничких праваца, при чему је наш приоритет свакако пруга Београд–Врбница–Подгорица–Драч–Влора.
Посебно бих желео да истакнем и значај прошлогодишње посете председника Владе Албаније Едија Раме Београду, за коју чврсто верујем да је имала велики утицај не само на наше билатералне односе, већ и на цео регион југоисточне Европе.
 |
Фото: Фонет |
Већ наредне недеље требало би да уследи узвратна посета председника Владе Србије Александра Вучића, што представља само још један доказ узлазне линије у међусобним односима и опредељености Србије за даљи развој добросуседских односа и регионалне сарадње.
У наредном периоду Србија ће, као и до сада, у потпуности бити посвећена евроинтеграционим процесима, као најбољем путу за остваривање безбедности, просперитета и трајног мира нашег региона.
Управо неформални састанак министара спољних послова Процеса сарадње у југоисточној Европи одржан у фебруару у Тирани и Заједничка изјава о тероризму која је тада усвојена, показали су да у региону постоји свест о потреби јачања сарадње на пољу борбе против тероризма и сузбијања феномена страних плаћеника.
Даме и господо,
Политика проширења свакако представља један од најзначајнијих инструмената ЕУ, и то не само за обезбеђивање стабилности региона и његов даљи економски просперитет, већ и за обезбеђивање стабилности и безбедности читаве ЕУ.
Управо због тога од посебног значаја јесте заједничко ангажовање учесница Процеса сарадње у југоисточној Европи у светлу позиционирања према институцијама ЕУ, ради формирања позитивног имиџа региона у целини, као и одржавања питања од интереса за регион у фокусу ЕУ.
У том контексту, веома је важна улога држава које су чланице ЕУ јер оне могу дати значајан допринос процесу приближавања и прикључења читавог региона ЕУ.
Сигурно ћемо се сви сложити око тога да Процес сарадње у југоисточној Европи константно потврђује своју политичку релевантност за даљи развој региона, као и важност за промовисање и унапређење демократских вредности, интеграционих процеса и добросуседских односа у региону.
Ради даљег унапређења и очувања значаја ове иницијативе, неопходно ју је прилагођавати политичким кретањима, изазовима и приликама како у региону, тако и у Европи и свету.
Управо због тога смо заједничком одлуком и формирали Ad-hoc радну групу која би припремила конкретне предлоге за унапређење рада Процеса сарадње у југоисточној Европи и данас можемо слободно рећи да је то био корак у добром правцу, који је допринео даљем развоју међусобног поверења и побољшању рада овог процеса.
Такође, Република Србија веома цени улогу Регионалног савета за сарадњу, као продужене руке Процеса сарадње у југоисточној Европи, у промовисању интереса и приоритета, као и спровођењу пројектно-оријентисане сарадње у областима од заједничког, регионалног интереса.
Према нашем мишљењу, регионална сарадња, оријентисана ка конкретним пројектима, представља најбољи пут за остваривање наших економских и политичких приоритета.
Даме и господо,
Искористио бих ову прилику и да пожелим Бугарској пуно успеха поводом преузимања места председавајућег Процесу сарадње у југоисточној Европи.
Допустите ми и да на крају истакнем да је Србија отворена за сарадњу са новим председавајућим Процесу, а посебно имајући у виду да у овом важном периоду има част да председава ОЕБС-у.
Такође, спремни смо да пружимо сваку врсту помоћи и да поделимо искуства која смо стекли током нашег председавања Процесу сарадње у југоисточној Европи 2012. године", навео је Дачић.