Фото: Танјуг

Селаковић је у начелној расправи о том законском предлогу у Скупштини Србије навео да је у 2014. години исплаћено нешто мање од три милиона динара за обештећење грађана, и додао да је за две године, низом мера, број представки пред Европским судом за људска права у Стразбуру, односно број поступака који се воде против Србије, смањен са 14.000 на нешто више од 2.000.

Министар је, представљајући нова законска решења, указао на то да у српским судовима има нешто мање од милион старих предмета, односно да је број предмета старих од пет до 10 година 713.521, док је број предмета старијих од 10 година нешто већи од 239.000.

Уверен сам у то да уз добру примену имамо шансу да од 1. јануара 2016. године ову област уредимо боље, делотворније и да грађани Србије чији се предмети расправљају и решавају пред српским судовима имају виши степен заштите, истакао је Селаковић.

Он је објаснио и да је контролисање развоја поступка у времену суштина суђења у разумном року.

Уз напомену да је споро судство данас један од највећих проблема европских држава, министар је рекао и да се предложеним законом предвиђају два правна средства за убрзање поступка – приговор и жалба.

Селаковић је објаснио да о њиховој оправданости одлучују председници судова, а поступак заштите права на суђење у разумном року почиње подношењем приговора.

Према његовим речима, новим законским решењима признаје се право на новчано обештећење уколико је странци повређено право на суђење у разумном року, и то у износу од 300 до 3.000 евра, што је нешто више од осам просечних плата у Србији у 2014. години.

Селаковић је рекао и да постоји низ чинилаца који погодују брзини суђења, да су међу њима нестабилни правни поредак, недовољна припремљеност за примену закона, противречност закона, одсуство правне свести, низак ниво друштвене дисциплине, преоптерећеност судова, као и немарност и непосвећеност судија, али да судије нису једини кривци за спорост суђења.

У Србији је дошло на ред да се заштити право грађана, али и других правних субјеката на суђење у разумном року. Заштита права грађана мора да доведе до убрзанијег и делотворнијег рада судија, а то значи и до веће заштите права грађана, поручио је министар.

Посланици Скупштине Србије у оквиру заједничког начелног претреса расправљају и о допунама Закона о судијама, потврђивању Протокола број 15 којим се мења Конвенција за заштиту људских права и основних слобода, као и о потврђивању Споразума Србије и Руске Федерације о узајамној заштити тајних података.

Допунама Закона о судијама предвиђено је да судији Врховног касационог суда, који је највиши суд у Србији, радни век престаје када наврши 67 година, док је предложеним потврђивањем протокола, поред осталог, предвиђено да судије Европског суда за људска права морају бити млађе од 65 година на дан подношења захтева.