Слободан Лаловић

Рад Комисије за реструктурирање јавних предузећа:

- Комисија за реструктурирање јавних предузећа одржала је два састанка са директорима ових предузећа, а нека од тих предузећа су и пре формирања ове комисије ушла у процес реструктурирања. Читава прича заснива се на томе да одвојимо све оно што је у њима основна делатност и све остало што је, у највећој мери, њима припојено 1991. и 1992. године, са идејом да велико може да храни мало. Други део посла је димензионирање те основне делатности ових осам јавних предузећа према неким стандардима и захтевима конкурентности, али без унапред одређеног броја потребних радника.

Предвиђене отпремнине за вишкове радника:

- Одвајање предузећа из основне делатности мора да се заврши ове и наредне године, што нам је предочено и у разговору са међународним финансијским институцијама. Мој став је био да сви радници у Србији треба да имају исти третман када је реч о добијању отпремнина из буџета, а то је 100 евра по години стажа. Међутим, што се тиче јавних предузећа, дошло се на идеју да им се омогући већа стимулативна отпремнина, па она могу, уз сагласност Дирекције за имовину - јер је то државна својина, да продају део своје имовине која им није потребна, као на пример хотеле. Део имовине због отпремнина су продала и нека друштвена предузећа уз сагласност Агенције за приватизацију, као Ваљаоница бакра из Севојна. Проблем је, међутим, што ниједно од ових осам предузећа није ушло озбиљно у тај процес продаје. То је један вид подршке да би се што пре и безболније обавио процес реструктурирања осам јавних предузећа и како би се она припремила за тржишну утакмицу. То је трка с временом, према томе, рок у којем то мора да се обави одређује стварност, а не држава. У интересу је сваке фирме да се то обави благовремено, пре него што будемо принуђени на потпуну тржишну утакмицу, ако желимо да уђемо у ЕУ.

О планираном закону о даљим субвенцијама државе:

- Тај проблем са субвенцијама нам приговарају из света. Они тешко могу да схвате да држава даје паре да би неко радио јер је у свету обратно. Неко ради, па држава узима порезе. Ми смо се и ове године једва изборили за то да задржимо у овом нивоу субвенције привреди. Идуће године биће их још мање, а после је крај, генерално за сва предузећа. Зато за ове две године морамо да обавимо реструктурирање српске привреде у целини јер ће у 2007. и 2008. години то бити тачно ограничена сума за субвенције. Постигли смо договор у Влади да свим предузећима прихватимо социјални програм да би могла да се приватизују, а ребалансом буџета, половином године, средства за Транзициони фонд биће повећана.

Број фирми који се пријавио:

- Тренутно имамо 70 друштвених предузећа на том списку, али не знам колико је радника вишак јер то одређује сама фирма. У просеку је то четвртина запослених. Њима ће држава обезбедити 100 евра по години стажа. По мом мишљењу, у јавним предузећима, вишак запослених максимално износи од 20.000 до 30.000 радника. Они могу остати без посла до краја 2006. године, добровољним одласком уз стимулативне отпремнине. Ова Влада води различиту политику исплате отпремнина у односу на претходну јер се показало да је 90 одсто тог новца отишло у потрошњу, па данас ти радници долазе код нас и траже посао. Стварамо системске услове да они започну свој бизнис тако што стручни тимови у предузећима координирају између бироа рада и послодаваца, а држава ће обезбедити потребна средства за мали бизнис. У основној делатности у ових осам предузећа вишак је највише од 12.000 до 15.000 људи који ће одлазити добровољно. Мислим и да овај степен социјалне политике и бриге о људима, који ми сада водимо у Србији, скоро нигде у осталим земљама у транзицији није постојао.

Значај позитивне оцене Студије о изводљивости:

- Треба рећи да будућност свих нас, па и тих људи који остају данас или сутра без посла, али пре свега младих људи којих је око 300.000 на бироу рада, лежи у томе да добијемо позитивну оцену Студије о изводљивости за почетак преговора са ЕУ. То ће, као и у другим земљама, довести до пораста инвестиција у српску привреду. Значи, одговор на сва ова питања стандарда, незапослености и сиромаштва је на тој страни и ми зато морамо да створимо политичке услове за већа страна улагања. Због тога морамо испунити и обавезе према Хашком суду. Ако добијемо позитивну оцену у априлу, очекује нас велики посао да донесемо тих 40 прописа до краја ове године и онда закључимо Споразум о стабилизацији са ЕУ. То ће бити велики подстицај за инвеститоре и политичка порука да је ово земља која припада кругу цивилизованих држава.