Фото: Танјуг

Селаковић је у интервјуу за агенцију Танјуг, говорећи о Стратегији финансијских истрага чије се усвајање очекује за десетак дана, објаснио да ће тај документ пружити тужиоцу могућност да у тим случајевима формира ударне групе или тимове, такозване "task force", које ће чинити не само припадници тужилаштва и полиције, већ и низа других органа у зависности од инкриминисаног понашања, односно врсте кривичног дела у конкретном случају.

Према његовим речима, Стратегија финансијских истрага, која се доноси на две године уз Акциони план за њено спровођење, треба да буде усвојена на седници Владе у првој половини маја.

Министар је указао на то да је значај ове стратегије у томе што предвиђа много бољу организацију правосудних органа - јавних тужилаштава и судова, као и полиције када је реч о процесуирању кривичних дела из области финансијског криминала, коруптивних кривичних дела, кривичних дела против привреде и такозваних кривичних дела "белог оковратника".

Конкретне мере које предвиђа, како је навео, јесу пре свега другачији начин рада који ће бити регулисан новим законом о организацији државних органа у борби против организованог криминала.

Селаковић је рекао да ће тај закон предвидети да се у седиштима апелационих судова - у Београду, Новом Саду , Нишу и Крагујевцу, у оквиру виших тужилаштава и виших судова формирају посебна одељења која ће бити надлежна искључиво за гоњење и процесуирање финансијског криминала.

Он је истакао да то није само пуко формирање нових одељења, већ ће јавни тужиоци бити у прилици да успоставе бољи систем комуникације са другим државним органима и организацијама који могу бити од значаја за процесуирање кривичних дела финансијског криминала.

То, како је указао, значи системски уређену сарадњу са полицијом, Управом за спречавање прања новца, Народном банком Србије, Пореском управом, Управом царина, Агенцијом за борбу против корупције, фондом ПИО и са свим другим чиниоцима који могу доћи у додир са подацима који су од значаја за процесуирање починилаца кривичних дела.

Селаковић је, осврћући се на финансијске форензичаре, навео да су управо ти стручњаци део који је недостајао нашем антикорупцијском систему, јер нисмо имали уређено питање рада стручњака у оквиру правосудних орагана, који би својим знањима и вештинама побољшали оптужнице тужилаштва.

Стратегија предвиђа да се у посебним одељењима тужилаштава стално запосле финансијски форензичари који ће се искључиво бавити истрагама финансијског криминала, нагласио је он.

Фото: Танјуг

Министар је истакао да би тај корак требало да допринесе квалитетнојој истази и оптужном акту, али и квалитетнијем суђењу.

Показали смо као Влада да јака и јасна политичка воља може да допринесе стварању нулте толеранције у борби против корупције, истакао је Селаковић и поновио да, поред непристрасног покретања истраге, након што полиција и тужилаштво обаве свој посао, случај мора да добије свој судски епилог.

Једна од добрих страна доношења ове стратегије јесте организованије праћење токова новца, напоменуо је министар и подсетио на то да је низ година у нашој јавности било присутно извлачење капитала преко оф-шор компанија ван граница Републике Србије.

Финансијски форензичари ће тако по налогу тужиоца пратити сумњиве токове новца, рекао је Селаковић и указао на то да су економско-финансијска знања наших тужилаца и судија мања од знања стручњака које плаћају и користе људи са друге стране закона и на тај начин извлаче новац из државе.

Говорећи о нацрту новог закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО), који је тренутно на јавној расправи, Селаковић је навео да његова решења иду пре свега у смеру пружања вишег степена заштите дужника.