Богосављевић-Бошковић је, у уводном излагању на јавном слушању у организацији Одбора за заштиту животне средине на тему „Климатске промене као реалност у Србији и ЕУ – изазови, одговори и могућности“, подсетила на то да је Оквирна конвенција УН о промени климе дефинисала за циљ смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Према њеним речима, начин постизања овог циља за период од 2008. до 2012. године био је утврђен Кјото протоколом, а с обзиром на то да су обавезе из тог протокола истекле, преговори о обавезама након 2012. године започети су 2007. године и још трају.

Она је указала на то да је циљ да нови договор буде усвојен на 21. конференцији држава чланица Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе, која ће бити одржана ове године у Паризу.

Богосављевић-Бошковић је истакла да је Министарство, уз помоћ међународних пројеката и у сарадњи са релевантним државним институцијама, направило процене могућности смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште до 2030. године.

Ове процене ће у предстојећем периоду, како је навела, бити додатно анализиране са Европском комисијом, а, након што их усвоји Влада, биће достављене Конвенцији.

У складу са поменутим проценама, ниво емисија у 2030. години креће се од пораста емисија за 4,3 одсто до смањења од 9,8 одсто у односу на емисије 1990. године, објаснила је она.

Богосављевић-Бошковић је указала на то да Србија својим укупним емисијама не доприноси значајно глобалним емисијама гасова са ефектом стаклене баште, о чему сведоче инвентари емисија за 1990, али и за период од 2010. до 2013. године.

Емисија гасова са ефектом стаклене баште за 2013. годину смањена је за 3,5 одсто у односу на 2010. годину, а за 25,1 одсто у поређењу са 1990. годином, прецизирала је она.

Према њеним речима, прве процене показују да укупне материјалне штете изазване екстремним климатским и временским условима од 2000. године износе више од пет милијарди евра, при чему је више од 70 одсто губитака повезано са сушом и високим температурама.

С друге стране, како је истакла, поплаве су само у 2014. години проузроковале огромне штете.

Циљ Министарства јесте да до краја 2015. године изради процене дугорочних инвестиција у приоритетне акције за смањење ризика и адаптацију на измењене климатске услове, нагласила је Богосављевић-Бошковић.

Према њеним речима, ове процене биће сачињене на основу анализа погођености, пре свега у секторима хидрологија и водни ресурси, шумарство и пољопривреда, које је Министарство урадило за потребе Другог извештаја према Оквирној конвенцији УН о промени климе.

Министарство је, поред обавеза према Оквирној конвенцији УН о промени климе, у сарадњи са другим институцијама Владе, али и представницима привреде и невладиних организација и уз финансијску и техничку помоћ ЕУ, започело успостављање система мониторинга, извештавања и верификације емисија гасова са ефектом стаклене баште и осталих информација од значаја за климатске промене, указала је она.

Ова активност је, како је истакла, важна за Србију како са аспекта усаглашавања националног са законодавством Европске уније, тако и због тога што ће омогућити систематско и континуирано прикупљање података, као основ за анализу и унапређење политика и мера које доприносе борби против климатских промена.

Израда стратегије борбе против климатских промена један је од приоритета и наша земља ће до краја 2018. године имати јасно дефинисане циљеве и начине њиховог постизања, како бисмо смањили ефекте промене климе на националном нивоу, али и допринели глобалном смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште на економски исплатив начин, закључила је Богосављевић-Бошковић.