Стефановић је, представљајући Нацрт закона о полицији и Нацрт закона о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова у Скупштини Србије, објаснио да предложеним новим средствима принуде МУП настоји да осавремени полицију.

Полицијски службеник ће, како је истакао, овим средствима моћи да постигне исти циљ без употребе ватреног оружја и наношења тешких телесних повреда.

Он је прецизирао да поменути нацрти предвиђају и реорганизацију полиције, тако да се унутар ње изврши подела на полицијске и унутрашње послове, као и већу сарадњу са јединицама локалне самоуправе и увођење сектора за међународне и европске послове и сектора за људске ресурсе унутар МУП-а.

Према његовим речима, сектор за међународне и европске послове објединиће све послове којима су се бавила одређена одељења унутар МУП-а, што ће довести до смањења броја чланова Кабинета министра, односно броја оних који су се бавили међународном сарадњом, ИПА фондовима и другим сродним питањима.

Министар је, када је реч о сектору за људске ресурсе који је био део Сектора за финансије, рекао да је издвајање тог сектора веома важно како би се спроводила политика каријерног напредовања у полицији, али и пројекције будућих потреба полиције.

Министарство мора имати могућност да у наредном периоду предвиди потребе полиције у одређеним полицијским управама за бројем људи и њиховом кадровском специјалистичком структуром, указао је Стефановић.

Нацрт закона о полицији урађен је у тренутку када држава спроводи рационализацију државне управе и када су на снази мере штедње, указао је он и поручио да овај документ настоји да пронађе најефикасније механизме којима ће МУП остварити уштеде у раду, уз истовремено очување функционално-безбедносног система.

Такође, како је нагласио, посебна пажња биће посвећена и дефинисању полицијских овлашћења, али и механизму безбедносне провере, којим ће се у јавности демистификовати тај поступак и смањити алузије на евентуалне злоупотребе.

Стефановић је објаснио да ће се у том процесу водити рачуна о томе да не буду угрожена права грађана на заштиту података о личности, као и да се полиција не ограничи у обављању послова безбедности.

Говорећи о модернизацији полицијских послова, он је подсетио на то да европски стандарди улазе у домаће прописе, што је довело до промене појединих полицијских овлашћења, попут увођења форензичке регистрације, узимања других узорака и форензичког вештачења и анализе, али и дискусије о томе да ли полиграфско испитивање спада у полицијско овлашћење.

Државни секретар Министарства унутрашњих послова Милорад Тодоровић навео је да су о поменутим нацртима спроведене четири јавне расправе ван Београда и две у престоници, при чему су се примедбе углавном односиле на исправљање појединих нејасноћа из закона.

Радна група МУП-а ће у наредној фази сублимирати све пристигле предлоге и објективно и реално уврстити у текст закона све оно што ће тај документ побољшати, поручио је Тодоровић.