Владета Јанковић

Хоће ли Студија о изводљивости бити заустављена због проблема у вези с изручењем генерала Павковића и Лукића Хагу:

- Постоје, према неким сазнањима, две струје у редовима оних који у ЕУ одлучују о ставу према нашој земљи. Једна сматра да је доказ успешне сарадње Србије с Хагом изручење релативно великог броја оптужених, док друга, бар у овој фази, инсистира на предаји свих генерала, осим Младића. Мени се чини да Влада Србије неће имати проблема да испуни било који од ова два услова. И уверен сам у то да ће позитивна одлука о Студији о изводљивости бити донета до средине априла. Подсетио бих на то да је у Хаг, током протекла два месеца, добровољно отишло 10 оптужених. Догађа се, дакле, тачно оно што је Влада Србије и најављивала.

Поводом Студије о изводљивости, а и хашких оптужница, почетком ове недеље у Брисел су путовали и председник Републике и председник Владе. Није ли необично то што њих двојица посећују међународне институције само с једним даном разлике:

– Може изгледати необично, али у питању је пука коинциденција. Јер, председник Владе је у својству председника странке присуствовао састанку европских партија десног центра који је заказан знатно раније. А природно је да ће се, када је већ у Бриселу, састати са Олијем Реном и Хавијером Соланом. Коштуничина посета, међутим, ни на који начин не доводи у питање оне резултате које је у својим разговорима, дан пре тога, постигао председник Тадић. Не сумњам да су циљеви премијера и председника Србије, бар кад је о спољној политици реч, у основи исти.

Циљеви у наступу према Косову и Метохији:

– Ни око тога, колико знам, нема суштинских разлика. Мање-више сви у Србији инсистирају на томе да разговорима о статусу Космета претходи испуњење стандарда и да Београд буде потпуно равноправно укључен у преговоре.

За које решење ће се залагати српска страна у преговорима о статусу:

–То је већ речено – за статус "више од аутономије, мање од суверенитета". Чини ми се да је и у међународној заједници све више разумевања за такво решење, нарочито с обзиром на могуће регионалне последице безусловне независности и међународног признања Косова и Метохије.

Говорило се и о могућој подели покрајине:

– Тако нешто није блиско ни Албанцима, ни нама, а ни међународној заједници. Између осталог, и зато што би подела подразумевала повлачење нових граница по етничким линијама, а томе се, што из принципијелних, што из практичних разлога, сви одупиру.

Све одлуке важне за Србију зависе од међународне заједнице, а пре свега од ЕУ. Има ли Србија у ЕУ државе које ће „лобирати” за њене интересе на Космету:

– Познато је да имамо традиционално пријатељске односе са неким земљама и на њих рачунамо. Али, није реч само о "традиционално пријатељским односима", него пре свега о интересима. Другим речима, геостратешки интереси неких држава у већој мери се поклапају с нашим гледањима. Свима је, бар декларативно, стало до стабилности у овом делу света и то без промена граница. Ту се негде крију наше шансе да се проблем Косова и Метохије реши релативно повољно за нас.

Дуго познајете Коштуницу, међутим, тек однедавно и као премијера:

– Мислим да неке његове добре особине, посебно прибраност, упорност и надасве свест о коначном циљу, сада долазе до пуног изражаја. Коштуница је као премијер показао да је у стању да буде и прагматичан, али до мере до које је то разумно, без нездравих уступака.

Замерају му да није довољно присутан у јавности, поготово не колико бивши премијери:

– Сваки политичар има свој стил. Коштуница, рецимо, верује у то да дела говоре више од речи, и следи тај пут. Он излази пред парламент, увек је на то спреман, редовно одржава конференције за новинаре и брифинге за стране дипломате, прима невероватан број људи, али не верује у претерану медијску експонираност и не мисли да на тај начин треба куповати наклоност јавности.