Иванишевић је указао на то да у времену тешке економске кризе која погађа све грађане проблем припадника ромске националне заједнице постаје сложенији, уз оцену да се само заједничким напорима и јачањем толеранције и солидарности могу учинити позитивни помаци и унапредити њихов положај.

Он је подсетио на то да бројни резултати, као и извештај Европске комисије, говоре у прилог посвећености државе унапређивању положаја Рома у Србији.

Србија, како је навео, има добре резултате у секторима образовања и здравства, с обзиром на то да је проценат ромске деце која се уписују у први разред повећан у последњих пет година за 25 одсто.

Према његовој оцени, стање права ромске мањине боље је него у претходном периоду, али је потребно још много тога да се предузме како би та заједница у потпуности била укључена у друштво.

Иванишевић је поручио да свој допринос томе морају да пруже држава и њене институције, али и легитимни и одговорни представници ромске заједнице.

Наша земља има добре нормативне и институционалне механизме за унапређивање положаја Рома, указао је он и додао да је важно креирати мере у областима запошљавања и становања како би се квалитет живота припадника ромске националне мањине унапредио.

Декаду инклузије Рома у Србији, како је напоменуо, обележила је спремност министарстава и ромске заједнице да се активно укључе у процес спровођења Декаде.

Савет за унапређивање положаја Рома даје пуну подршку у реализацији политика које се односе на та питања, а међу најзначајнијим областима рада Савета јесте успостављање и креирање мултисекторске сарадње у области интеграције Рома у Србији, објаснио је Иванишевић.

Он је подсетио на то да је Савет усвојио Полазне основе за израду нове стратегије за унапређење положаја Рома до 2025. године, које је Канцеларија за људска и мањинска права израдила са јединицама локалне самоуправе, ромским организацијама цивилног друштва, државним институцијама и органима, као и независним телима.

Према његовим речима, највећи напори у наредном периоду биће усмерени на област запошљавања, економског оснаживања породице, здравља и становања.

Будућа стратегија ће се заснивати на принципима инклузивности, децентрализације, рационализације, економичности, ефикасности и афирмативних мера, закључио је Иванишевић.