Вујовић је аустријским привредницима на пословном форуму "Србија у Аустрији 2015" у Бечу пренео да би инвеститори, осим политичке стабилности и подстицаја које Србија даје улагачима, имали и повлашћени приступ тржиштима од приближно 800 милиона становника, са којима наша земља има споразуме о слободној трговини.

Он је привредницима који су заинтересовани да улажу у Србији поручио да сада могу у нашој земљи да добију грађевинску дозволу за само 28 дана, док је изменама низа закона постигнут и читав низ других олакшица и побољшања административних процедура.

Захваљујући свему томе у наредном периоду очекујемо отварање нових радних места и више инвестиција у Србији, навео је министар.

Вујовић је привреднике упознао са реформским мерама које Влада Србије предузима, али и са макроекеономским окружењем у земљи, истакавши да је циљ те политике успех у фискалној консолидацији и структурним реформама, посебно у јавном сектору.

Он је изразио очекивање да ће макроекономске реформе бити подржане структурним кредитима за реструктурирање јавних предузећа и великих привредних система који могу да повежу Србију са светом.

Према његовој оцени, веома је важно да Србија истраје у мерама реформи, као и да домаћа предузећа која имају будућност постану успешна и конкурентна.

Бруто друштвени производ (БДП) Србије је, како је навео, вредан 35 милијарди евра годишње и може да се поправи кроз реиндустријализацију земље и увођење нових технологија.

Вујовић је напоменуо да иако Србија повећава своју отвореност према трговинској сарадњи, после економске кризе у свету, постоји одређени застој и у нашој земљи у расту друштвеног производа.

Он је објаснио да се зато у нашој земљи спроводе структурне реформе које ће бити основа новог привредног раста, уз истовремено побољшање институционалног оквира и пословног окружења ради повећања инвестирања у Србији.

Фискални дефицит у прошлој години у Србији смањен је за четвртину, док је у првих 80 дана ове године мањи за приближно 10 пута од планираног, захваљујући мерама фискалне консолидације и реформском поцесу, који укључујује мере штедње, контролу осталих расхода и повећање прихода од акциза и ПДВ-а, закључио је Вујовић.