Божовић је на конференцији ''Животна средина: Изазов и прилика за развој Србије'' навела да у свим осталим градовима и општинама постоји несанитарно управљање отпадом, односно сметлишта која угрожавају животну средину и животе наших суграђана, што је проблем који се мора решавати у наредном периоду.

Она је указала на то да овај скуп има за циљ да представи досадашње резултате рада Сектора заштите животне средине ресорног министарства, обавезе и могућности целокупног српског друштва у овој области, нарочито у процесу придруживања ЕУ, као и да помогне даље активно учешће свих заинтересованих страна у процесу достизања планираних стандарда и циљева заштите животне средине.

Управљање водама и отпадним водама, како је истакла, представља нарочито осетљиво питање по достизање планираних циљева у животној средини. У Србији се тренутно третира тек пет одсто отпадних вода, а циљ који је пред нама предвиђа да се 100 одсто отпадних вода мора третирати пре него што се врати у водотокове.

Сектору управљања отпадним водама, било да су оне комуналне или индустријске, неопходан је јасан стратешки оквир, припрема, планирање и имплементација пројеката који су захтевни са техничке и финансијске стране, указала је Божовић.

Управљање индустријским отпадом на начин да се тај отпад третира и депонује у Србији, како је истакла, донеће Србији уштеду од 120 милиона евра годишње.

Према њеним речима, решавање питања историјског индустријског отпада предузећа у реструктурирању јесте обавеза коју је Србија преузела, пре него што та предузећа постану предмет продаје приватним инвеститорима.

То, како је објаснила, значи да ће питање историјског загађења морати да буде решено пре него што инвеститори буду у могућности да поново отворе врата наших компанија и крену у запошљавање наших грађана.

Она је оценила да пример за одговоран однос државе према овом питању представља уклањање 750 тона опасног отпада у Баричу код Обреновца, како би кинески инвеститор могао да инвестира и отвори нову фабрику, где је планирани број новозапослених радника 2.500.

Божовић је навела и да ће за успостављање стандарда у области животне средине у Србији бити потребно 10 милијарди евра, уз напомену да су до овог податка дошли експерти који су радили на првој Стратегији апроксимације за животну средину 2004. године.

Од те бројке, између 4 и 5 милијарди биће утрошено на велике инфраструктурне пројекте у области управљања отпадом и отпадним водама, указала је она и објаснила да то значи да Влада Републике Србије мора да инвестира у просеку 250 милиона евра годишње у пројекте заштите животне средине.

Као значајне податке за заштиту животне средине Божовић је истакла три основне чињенице: да су трошкови управљања отпадним водама приближно седам пута већи од управљања отпадом, односно да уколико је вредност инвестиција у ове две области четири милијарде евра, за управљање отпадом биће потребно 500 милиона евра, а за управљање отпадним водама 3,5 милијарди евра.

Она је навела да ће Србија моћи да рачуна на највише 30 одсто донаторских средстава из структурних фондова Европске уније, односно на између 1,2 и 1,5 милијарди евра за финансирање наведених пројеката.

Према њеним речима, претприступна помоћ за период 2014– 2020 из фондова Европске уније за сектор животне средине износи приближно 170 милиона евра, а наша земља ће бити у обавези да остатак средстава, у предвиђеном периоду, инвестира из осталих финансијских извора - јавних средстава, у првом реду еколошких такси и накнада за заштиту животне средине, дугорочних кредита и посредством јавно-приватних партнерстава.

Божовић је закључила да је неопходно формирање Зеленог фонда, чије ће тежиште бити на значајним инфраструктурним пројектима, а који ће донети раст и развој наше привреде и нова радна места.

Циљ данашње конференције био је да представи обавезе и одговорности свих заинтересованих страна: локалних самоуправа, регионалних институција, затим институција националног нивоа и међународних субјеката.

Основна циљна група били су представници градова и општина, с обзиром на то да ће они примењивати већину стандарда заштите животне средине и бити активно укључени у процес израде и примене планираних пројеката.

На скупу су говорили искусни стручњаци из области заштите животне средине и представници европских удружења, научних институција, успешних међународних и инвестиционих компанија.

Конференцију је организовало Министарство пољопривреде и заштите животне средине у сарадњи са Регионалним центром за животну средину централне и источне Европе (РЕЦ).