У саопштењу се наводи да је анализом више стотина различитих медијских садржаја из штампаних и електронских медија, као и упоређивањем доступних службених података (на адресе више од 25 државних институција упућено је више од 70 захтева за информације), Савет идентификовао и издвојио пет системских проблема који годинама паралишу систем јавног информисања у Републици Србији.

Према мишљењу Савета, то су нетранспарентност медијског власништва, нетранспарентност финансирања, економски утицај кроз буџет, пореске олакшице и други индиректни облици финансирања јавним новцем, проблеми приватизације медија и неизвестан статус јавних сервиса, цензура и аутоцензура и таблоидизација.

Како би утврдио степен транспарентности власништва медија у Србији, Савет је анализирао садржај регистра медија и утврдио да је на дан 30. јуна 2014. године регистровано 1.319 гласила и то: 711 штампаних медија, 237 радио-станица, 208 интернет гласила, 130 телевизијских станица и 20 сервиса новинских агенција, 9 средстава јавног информисања и 4 електронска издања.

Утврђено је да се 613 правних лица истовремено појављује као оснивач више од једног јавног гласила.

На анализираном узорку од 50 медија, укључујући и 9 интернет портала и вебсајтова који се баве јавним информисањем, Савет је утврдио да 23 медија има потпуно транспарентно власништво, код 14 медија власништво је нетранспарентно или делимично транспарентно, код најмање 13 медија власништво је формално транспарентно, али се у јавности као власник тих медија перцепира неко друго лице.

Савет је посебан акценат у извештају ставио на контролу медија у државно-јавној својини, па је анализиран статус ЈП Тањуг, листа Политика, листа Дневник и појединих локалних медија.

Савет је настојао да докаже политичку спрегу органа управљања код ових медија са политичким странкама, као и друге форме уређивачке и управљачке контроле, као што су буџетске позајмице, субвенције, порески третман и статус „реструктурирања“.

Савет је посебно анализирао пословање Радио-телевизије Србије, као јавног сервиса, чија одрживост зависи од прилива средстава из буџета Републике Србије, којим управљају политичари.

Укидање претплате резултат је предизборног обећања премијера Србије, а подаци које је Савет анализирао показују да је све до доношења новог Закона о јавним медијским сервисима и преласка на привремено буџетско финансирање, РТС највише прихода остваривао управо из претплате.

На основу података добијених од РТС-а, Савет је анализирао и пословање јавног сервиса са маркетиншким агенцијама и појединим продукцијским кућама, а обелодањена је и структура најзначајнијих купаца огласног простора.

Детаљно су анализиране околности које се довеле до обесмишљавања и блокирања процеса приватизације медија у државно-јавној својини.

На списку Агенције за приватизацију налази се 84 медија, а законски рок за њихову приватизацију је 1. јул 2015. године.

У извештају је обрађен и случај докапитализације компаније HD-WIN д.о.о. и сва четири ТВ канала Арена спорт, коју је извршио Телеком Србија.

Савет је у извештају указао и на кључне проблеме повезане са финансирањем медија из јавних прихода:

- Финансирање медијских услуга и оглашавање државних институција, јавних и других предузећа у државном власништву (у односу на Извештај о притисцима и контроли медија у Србији из 2011. године уочена је драстична промена на тржишту оглашавања и ПР услуга).

- Субвенције и буџетска давања (анализиран је политички утицај на медије кроз финансирање из републичког, покрајинског или буџета јединица локалних самоуправа; финансирање медија на територији Косова и Метохије - медијима на Косову и Метохији додељено приближно 200.000 евра или 30 пута мање него што су заједно, без конкурса, добили Мрежа-мост и Панорама; финансирање медија из буџета локалних самоуправа нпр. Радио Стари град из Крагујевца, ТВ Плус и АДД Продукција из Крушевца, Сурдуличке радио-телевизије, ТВ Скај плус-Наша телевизија из Београда, ТВ Бест у РТВ Ф канал из Зајечара).

- Финансирање медијских пројеката (анализирана је структура средстава која се годишње подели из буџета Републике Србије (2014. година) и буџета АП Војводина (2013. година) по основу програмског финансирања медијских садржаја, као и начин расподеле новца и састав комисија за избор пројеката. Савет је указао на постојање несразмере између директног и програмског финансирања медија новцем из буџета АП Војводина, где је 80 медијских пројеката 2013. године финансирано са 45 милиона динара, док је само лист Дневник добио директну субвенцију од 58,9 милиона динара).

- Давање пореских олакшица као вид финансирања (Савет је утврдио да 747 обвезника на дан 31. јула 2014. године дугују 2.573.427.464 динара или преко 20 милиона евра, док 377 пореских обвезника који су регистровани за делатност „кабловске комуникације“ на дан 10. октобра 2014. године дугује 655.484.598 динара. Савет је анализирао и порески дуг Телевизије Пинк, Компаније Борба, Штампарије Борба и листа Вечерње новости).

Савет је анализирао структуру дуговања према ЈП Емисиона техника и везе и утврдио да 31 емитер на дан 30. јуна 2014. године дугује 228.898.010,60 динара.

Савет је на основу документације добијене од РРА и РАТЕЛ-а утврдио да РРА на дан 30. јуна 2014. године има преко 400 регистрованих емитера, а њих 19 дугује више од милијарду динара. Дуговања према РАТЕЛ-у на дан 30. јуна 2014. године има 99 емитера, а 17 емитера има дуговања преко милијарду динара. Савет је у извештају навео и да су РАТЕЛ и РРА вршили отпис милионских потраживања према појединим емитерима.

Савет је анализирао и рад и ограничења у раду Савета за штампу – независног, саморегулаторног тела које окупља издаваче, власнике штампаних и онлајн медија и професионалне новинаре.

У извештају је указано и на феномене таблоидизације и релативизације озбиљних друштвених и политичких проблема, као и на феномене цензуре и аутоцензуре.

Савет је у извештају о власничкој структури и контроли медија скренуо пажњу да су медијски закони усвојени августа 2014. године и да је још рано да се процене ефекти тих закона.

Савет за борбу против корупције поздравља доношење сета медијских закона и подзаконских аката које је израдило Министарство културе и информисања, а који имају за циљ побољшање медијске ситуације у Србији.
Због економске зависности и спреге са политичком и економском елитом, као и неформалним центрима моћи, већина медија није у функцији повећања опште информисаности грађана.

Због свега наведеног Савет је Влади Републике Србије упутио више од 20 препорука које за циљ имају унапређење медијског амбијента у Србији, додаје се у саопштењу.

Извештај се може преузети на сајту Савета за борбу против корупције.