Стефановић је на седници Републичког штаба за ванредне ситуације објаснио да ће једна од новина бити увођење прекршајних казни за команданте општинских и градских штабова, то јест председнике општина и градоначелнике, уколико не испуне законске обавезе да израде процену ризика, план заштите и спасавања.

Министар је напоменуо да је ово била најслабија тачка, јер су од 190 општина само три имале израђен овај документ, и додао да је већина општина фокусирана на реаговање, док имају мало резултата када је реч о превентиви и спречавању.

Према његовим речима, закон ће, такође, увести нову функцију менаџера за ванредне ситуације, који ће бити биран по струци.

Он је нагласио да ново законско решење уводи општинама обавезу да организују јединице цивилне заштите, уз напомену да је реч о добровољцима који ће у ванредним ситуацијама помоћи у цивилним пословима.

Стефановић је навео да се, такође, уводе строжија правила евакуације људи који одбијају да то учине, јер су искуства из Обреновца показала да такве ситуације могу бити фаталне, и додао да су за лица која одбијају евакуацију предвиђене прекршајне казне.

Министар је истовремено указао на то да Кризни штаб непрестано мотри и прати све промене, и подсетио на то да је прошле године на подручју Србије пала велика количина падавина, која није запамћена у протеклих сто година.

Он је упутио апел свим локалним самоуправама да организују своје комуналне активности, пре свега око рашчишћавања водотокова и утврђивања насипа на водотоковима другог реда.

Заменик директора Републичког хидрометеоролошког завода Југослав
Николић истакао је да падавине које се у Србији очекују наредних недеља неће изазвати поплаве.

Николић је рекао да ће наредних дана падати киша, али да не очекује изливање река.

У ноћи између 25. и 26. фебруара, како је објаснио, очекује се да ће падати 20 милиметара кише по квадратном метру, а за предстојећи викенд 10 милиметара, што ће, уз топљење снежног покривача на Копаонику и планинама, довести до пораста водостаја река, али не и њиховог изливања.

Према његовим речима, повећан водостај очекује се у горњем току Јужне Мораве, Млаве, Тимока и Колубаре.

Повећане падавине, како је нагласио, очекују се у Босни и Херцеговини и Хрватској, али то неће утицати на нашу земљу.