Зоран Стојковић

Званични сајт Владе Србије преноси делове овог интервјуа.

Обавезе државе према својим грађанима:

- Оног дана када сам отишао у Хаг да дам гаранције за Милутиновића, Ојданића и Шаиновића, читао сам у њиховим новинама да је министар правде Холандије провео неколико дана у Индонезији борећи се за то да пребаци у земљу Холанђанина који је одговарао због трговине дрогом и коме ће се сада судити у Холандији. Држава има обавезе према својим грађанима, и то једном мора да се схвати. За њу су сви исти, и не може се селективно понашати према њима.

*Разговори са званичницима Хашког трибунала:

- Председник Хашког трибунала Теодор Мерон тражио је да обавимо разговор и заиста не могу да Вам кажем детаље, а оно што је битно јесте да постоји задовољство због убрзане и добре сарадње. Влада је стекла кредибилитет и не би требало да га крњи одуговлачењем и неиспуњавањем обавеза. Било је разговора о томе од којег би значаја било испуњење наших обавеза за враћање предмета и пуштање на слободу. Оно што је најбитније, ОЕБС ће надгледати суђења која се воде код нас, како би се утврдило да ли смо способни за то да судимо у складу са стандардима. То говори о великој вероватноћи да ће нам један број предмета бити враћен.

Да ли је и изручење Ратка Младића услов који се мора испунити:

- Обавезе морамо да испунимо у целини. Поставља се питање и Младића и Караџића и Готовине. Хашки суд ће затворити своја врата када они буду тамо. То је рекао и господин Мерон.

Могућност "замрзавања" имовине хашких оптуженика:

- Европска унија донела је одлуку за своје чланице о "замрзавању" имовине особа оптужених за ратне злочине и препоруку осталима да ураде исто. Ми у нашим прописима немамо ниједну изричиту одредбу која даје такву могућност. У такозваној "малој повељи о људским правима" изричито се каже да је својина неприкосновена и заштићена, и да, изузетно, законом може да се забрани располагање њоме. Према томе, Савет за сарадњу са Хашким трибуналом треба да предложи Савету министара да стави предлог да се такав закон донесе у Скупштини, и да се на основу њега приступи привременој забрани располагања имовином.

Да ли Влада има стратегију и план борбе против организованог криминала:

- Прво треба сузбити коруптивне елементе, јер они највише угрожавају друштво, а друго је стратегија борбе против организованог криминала. Радна група коју чине професори и судије ради темељно на закону о сузбијању организованог криминала. Очекујем да у првој половини ове године тај закон уђе у скупштинску процедуру. Што се тиче борбе против организованог криминала, Министарство правде урадило је све што је требало од заједничке Резолуције у Тирани свих регионалних министарстава уз помоћ Италије и Аустрије. У складу са тим, потписали смо декларацију о сарадњи да би заједнички деловали у региону.

Шта се сада ради у нашој држави и које су мере овде предузете:

- Већ имате УБПОК, специјалног тужиоца и Одељење за борбу против организованог криминала.

Плате судија Посебног одељења:

-... Има сложених и мање сложених предмета. Они који суде сложеније предмете, треба да имају 20 одсто веће плате по Закону о судијама... Инсистирам на томе да судови добију независан буџет, али онај који троши мора да одговара за начин потрошње. Добио сам допис судија Окружног суда у Београду, који су потписале све судије, да они раде за 30 хиљада динара, иако суде предмете исте тежине као у Посебном одељењу, где је плата већа три пута.

Замерке на начин избора кандидата за судије:

- Дуго сам био у правосуђу и знам старије колеге, а приправнике стварно не знам. Гледао сам године стажа, кретање у професији, да видим квалитет и ажурност. Видео сам на Савету да је највише кандидата из једног општинског суда, па сам питао да ли у Београду постоји још неки општински суд. Ту се јавио проблем лобирања из судова. Био сам запањен, јер је један од критеријума било мишљење суда, а оно је било да су сви њихови кандидати најбољи. Није било објективности у судовима.