Селаковић је на церемонији која је одржана у згради старе Скупштине града Крагујевца, где је 1835. године донет први Устав модерне српске државе, чиме су постављени темељи српске државности на којима и данас почива, истакао да је слобода ствар без цене и изнад сваке вредности, док је право поштено живети, другога не вређати и сваком своје дати.

Он је подсетио на то да је Сретењски устав акт који је ограничавао власт тадашњем кнезу Милошу Обреновићу и у коме, између осталог, стоји да је сваки Србин једнак пред законом, како у одбрани, тако и казни, али и пред свим судовима.

Овај велики устав трајао је 55 дана, иако је имао за главни циљ да ограничи власт Милошу Обреновићу, он га је пред Русијом, Турском и Аустријом бранио зато што га је донео његов народ, објаснио је министар.

Текст Сретењског устава, који је био необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.

Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

Велике силе су га сматрале превише либералним у поређењу са уставима европских земаља тог времена, што је и он био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије по чијим је узорима и био устројен.