АУДИО: Конференција за новинаре о Предлогу закона о буџету за 2015. годину

Вујовић је на ванредној конференцији за новинаре након седнице Владе рекао да је планиран дефицит упоредив са буџетским дефицитом исказаним на почетку године и ребалансом на крају године.

Он је подсетио на то да је на почетку године дефицит износио 163,8 милијарди динара, а у ребалансу 213 милијарди динара.

Министар је навео да је овај буџет добио подршку Међународног монетарног фонда (ММФ), и истакао да је то први кључни програм који не нуди само прилику да се реше проблеми дефицита, већ и да се реше структурни проблеми који су прозроковали дефиците у претходним годинама.

Вујовић је саопштио да су предлогом новог буџета по први пут расходи од 1.083 милијарде динара нижи од предвиђених на почетку године, када су били пројектовани на 1.094 милијарде динара, али и од оних предвиђених ребалансом.

Расходи су, како је додао, смањени за приближно 10 милијарди динара у односу на почетак године, а за око 120 милијарди динара у поређењу са ребалансом.

Овај буџет је и први кључни корак који је добио подршку ММФ-а, а који ће разматрати Савет директора тог фонда, истакао је он и додао да се са представницима ММФ-а, осим о централном буџету, разговара и о буџетима локалних самоуправа.

Према његовим речима, поред уравнотеженог буџета биће спроведене и реформе у области јавних предузећа, решавање статуса предузећа у реструктурирању, реформа јавне управе која мора да буде ефикаснија, енергетско осамостаљивање Србије и смањење дефицита у области енергетике.

Министар је објаснио да се предлогом буџета штеди 65 милијарди динара на нивоу државе, а штедеће се на субвенцијама, али не и у домену социјалне заштите.

Предлог буџета омогућава и пуну транспарентност свих трансакција, нагласио је Вујовић и истакао да су све ставке исказане у складу са међународним технологијама.

Он је указао на то да је буџет рађен на основу конзервативних макроекономских претпоставки, као и да ће државни производ захтевати неко време да се држава опорави од штете начињене поплавама током ове године.

Озбиљнији позитиван раст очекује се у 2016. и 2017. години, истакао је министар и напоменуо да приликом израде буџета није узет у обзир низ инвестиционих пројеката који ће бити реализовани почетком наредне године и који ће своје пуне ефекте дати тек за неколико година, али у неким областима и на самом почетку њихове реализације.

Вујовић је поновио да у наредној години неће бити повећања пореза, али да ће се радити на томе да приход од пореза буде повећан бољом наплатом.


Министар привреде Жељко Сертић прецизирао је да ће буџет тог министарства за 2015. годину износити приближно 20 милијарди динара, односно да ће бити 21,4 одсто мањи него у овој години.

Сертић је објаснио да је највећи део уштеда направљен кроз смањивање субвенција и трошкова путовања.

Он је указао на то да је у буџету за наредну годину део средстава у износу од приближно 500 милиона динара планиран за подршку предузећима у реструктурирању и у процесу приватизације.

Министар је саопштио да је предвиђено и 6,5 милијарди динара за подршку инвеститорима, од чега се један део односи на обавезе из претходног периода, а један на нове послове и инвестиције.

Сертић је навео да је 3,8 милијарди динара из буџета опредељено за обавезе према компанијама, међу којима су и “ПКЦ”, “Траклајн”, ”Ер Србија” и “Тигар”, за које се Влада Србије обавезала да ће им пружити помоћ.

Он је напоменуо да јавна предузећа морају да прате све инструкције које је Влада дала, а које се пре свега односе на смањење непотребних расхода, при чему ће се најмање штедети на инвестицијама, јер су оне један од генератора развоја.

Министарство привреде ће до краја године, како је додао, дати извештај о припреми буџета и планова пословања за свако јавно предузеће за наредну годину.

Сертић је рекао да ће 26 јавних предузећа, захваљујући консолидацији пословних планова у 2015. години, смањити губитке за 31 милијарду динара, уз оцену да ће укупне уштеде бити и веће јер су преговори са преосталим предузећима у току.