Фото: Танјуг

Потписани документ садржи амандмане на члан IV Дејтонског споразума који предвиђају пренос надлежности за контролу наоружања на четири државе бивше Југославије.

Под надзором министара спољних послова чланица ОЕБС-а, међу којима је и председавајући ОЕБС-у министар спољних послова Швајцарске Дидије Буркхалтер, документ су потписали министар спољних послова Србије Ивица Дачић, министар спољних послова БиХ Златко Лагумџија, министар спољних послова Црне Горе Игор Лукшић и министар спољних послова Хрватске Весна Пусић.

Члан IV Дејтонског мировног споразума потписан је у Фиренци 1996. године у циљу превенције регионалне трке у наоружању.

Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целини говор првог потпредседника Владе и министра спољних послова Ивице Дачића приликом потписивања амандмана на Споразум о подрегионалној контроли наоружања:

„Господине председавајући,
Даме и Господо,

На почетку, посебно бих се захвалио Швајцарској, која је, уважавајући значај резултата остварених у примени Споразума о подрегионалној контроли наоружања, омогућила потписивање амандмана на овај споразум у склопу заседања Министарског савета ОЕБС-а у Базелу.

Споразум о подрегионалној контроли наоружања или Споразум из Фиренце на препознатљив начин показује да један овакав модел контроле наоружања може довести до успостављања уравнотеженог војног баланса у региону примене, доприносећи тиме и његовој укупној безбедности и стабилности.

Потписивање амандмана, којим ће се окончати функција личног представника председавајућег ОЕБС-а за члан IV и тиме створити услови да стране у целости преузму све надлежности и одговорност за његову даљу примену, још је једна потврда да Споразум из Фиренце представља „успешну причу“ и за сам ОЕБС.

Стране су својом ангажованошћу, одлучношћу, доследношћу и посвећеношћу током 18 година примене овог споразума потврдиле висок степен одговорности и високе стручне капацитете за његову примену.

Резултати које су стране постигле заједничким ангажовањем и кроз одговоран приступ у извршавању обавеза у примени овог споразума су импозантни.

Чињеница да током 18-годишње примене споразума није било проблема, ни застоја у примени, одржава висок степен сарадње, транспарентности и разумевања страна и постигнуте стандарде.

Ми нисмо само успешно применили Споразум о подрегионалној контроли наоружања у контексту свођења пет категорија наоружања које се ограничава на договорене лимите, већ смо истовремено успели да овај споразум дефинише и нови модел понашања између страна које га примењују.

Поред тога, обезбеђени су ефикасни механизми за успостављање режима контроле наоружања који одговарају потребама страна и који су у потпуности у складу са европским стандардима из система дефинисаног Уговором о конвенционалним снагама у Европи.

Такође, споразум је успео да понуди модел контроле наоружања који може успешно да се примени и одговори специфичним потребама и других региона.

Стога, овај споразум по својим квалитетима и укупним дометима има значај који превазилази подрегионалне оквире.

Република Србија је пружила значајан допринос успеху овог споразума. Као страна споразума, чија је прва поднета информација представљала полазну основу за израчунавање лимита других страна, односно одређивање укупног нивоа наоружања у региону, али и као страна која је имала највише наоружања које је било предмет обавезе смањења и која прима и спроводи највећи број инспекција, она ће наставити и даље да га примењује са истом посвећеношћу.

Фото: Танјуг

На крају, дозволите ми да се посебно захвалим личном представнику председавајућег ОЕБС-у за члан IV генералу Микеле Торесу, као и свим другим бившим личним представницима који су нам помагали и били подршка да овај посао тако успешно реализујемо.

Такође, желим да се захвалим Влади Италије чијих је пет генерала обављало функцију личног представника председавајућег ОЕБС-а за члан IV.

Захвалност упућујем и Норвешкој, чији је генерал Виглеик Еиде обављао функцију првог личног представника у посебно деликатним фазама – фази преговора и почетном периоду примене споразума.

Захвални смо и представницима држава чланица Контакт групе, који су били уз нас и пружали нам подршку, уз уверење да ћемо успешну сарадњу наставити и у периоду који је пред нама.

Србији, као председавајућој ОЕБС-у у 2015. години, која је уједно и једна од страна споразума из Фиренце, припала је част, али и одговорност да ту сарадњу усмерава на добробит страна, али и организације у целини", закључио је Дачић.