Пауновић је подсетила на то да се 3. децембар – Међународни дан особа са инвалидитетом обележава широм света како би се указало на проблеме са којима се свакодневно суочава ова категорија становништва.

Она је навела да резултати последњег пописа показују да у Србији живи 571.780 грађана који себе доживљавају као особу са инвалидитетом.

Особама са инвалидитетом сматрају се они који су се у попису изјаснили да имају тешкоћа или су потпуно онемогућени да обављају свакодневне активности, што је 7,96 одсто од укупног броја грађана Србије, прецизирала је Пауновић.

Особе са инвалидитетом, како је указала, чешће су од других изложене дискриминацији, а проблем им додатно представљају и неприступачност објеката, стопа незапослености, као и даље недовољна подршка у заједници.

Иако закони о забрани дискриминације и спречавању дискриминације особа са инвалидитетом изричито забрањују дискриминацију ових особа у погледу коришћења јавних објеката, површина и услуга, у пракси је то редовна појава, навела је Пауновић.

Она је потврдила да постоји потреба измене постојећих посебних закона и подзаконских аката у овој области, нарочито аката јединица локалне самоуправе, али и израда нових законских текстова који ће особама са инвалидитетом помоћи да равноправно са другим грађанима користе све ресурсе у заједници.

Такође, како је додала, особе са инвалидитетом често не могу да користе градски превоз, а позоришта и биоскопи су им недоступни, при чему велики број здравствених и социјалних установа и судова није прилагођен њиховим потребама.

Према њеним речима, особе са инвалидитетом које припадају и другим маргинализованим друштвеним групама често се у пракси сусрећу са дискриминацијом по више основа, такозваном „вишеструком” дискриминацијом.

То је, како је објаснила, пре свега случај са женама са инвалидитетом, децом и младима са инвалидитетом, особама са инвалидитетом припадницима националних мањина и избеглим и интерно расељеним лицима са инвалидитетом.

Жене са инвалидитетом трпе вишеструку дискриминацију, како услед свог инвалидитета, тако и због друштвених стереотипних улога мушкараца и жена генерално, подсетила је Пауновић и напоменула да деца и млади са инвалидитетом представљају посебно осетљиву групу.

Она је поручила да је неопходно удружено деловање свих актера у циљу равноправног и неометаног функционисања у друштву у којем ће свака особа моћи да оствари свој пуни потенцијал.