Фото: Фонет

Вујовић је на представљању "Беле књиге 2014" Савета страних инвеститора објаснио да је са поменутом финансијском институцијом постигнут договор о садржају мера, док се још очекује утврђивање њихове величине и обима.

Он је саопштио да је са Мисијом ММФ-а договорено да уштеде на три године буду 4,25 одсто БДП-а, односно приближно 1,3 милијарде евра.

Тек ће се видети шта ће од тога ући у буџет за 2015, 2016. и 2017. годину и на којим ставкама ће бити прилагођавања, али је важно да ће до 2017. године тај договор бити испуњен, нагласио је министар.

Према његовим речима, још се разговара о модалитетима штедње, као и о увођењу накнаде за транспорт гаса коју Србија није наплаћивала по економској цени другим државама.

Такође, како је навео, воде се разговори о детаљима везаним за предузећа у реструктурирању и јавна предузећа, као и о уштедама Електропривреде Србије, односно како ће оне, уколико буду остварене, бити приказане у буџету.

Све то захтева доста времена, уз мерење свих ефеката, додао је министар.

Он је исказао уверење да ће ММФ уважити напоре Владе Србије да спроведе реформе, а посебно ред и дисциплину у јавним предузећима.

Влада ће се, како је најавио, фокусирати на решавање проблема хемијског комплекса, Железаре Смедерево и сличних компанија чије ће пословање бити основа за већу индустријску производњу и раст привреде.

Министар је подсетио на то да је из претходне "Беле књиге", која представља препоруке страних инвеститора за побољшање пословног окружења у Србији, усвојено 37 одсто савета.

Вујовић је страним инвеститорима поручио да је Влада близу тога да поднесе парламенту закон о планирању и изградњи како би се убрзало доношење грађевинских дозвола и олакшало инвестирање у Србију.

Према његовој оцени, најпроблематичнија је област везана за реформу Пореске управе и наплату пореза.

Страни улагачи су мотор српске привреде и рачунамо на њих у будућности, поручио је Вујовић и додао да Влада жели да заједно са њима направи акциони план и стратегију како да побољша пословно окружење.

Он је указао на то да се обухват страних инвеститора проширио са финансијског и банкарског сектора на прерађивачку индустрију, уз напомену да би Влада желела да се тај тренд и настави.

Вујовић је саопштио да од 1. јануара наредне године јавна предузећа која остварују губитке неће моћи да исплаћују плате, односно да ће у буџету постојати неки резервни ниво плата, али да то никако неће бити износи зарада које данас примају запослени у тим предузећима.

Он је подсетио на то да јавна предузећа исплаћују зараде које су од 20 до 30 одсто веће од просечних плата у јавном сектору, али и од плата у привреди, због чега ће ова нелогичност бити елиминисана од почетка 2015. године.

Сва јавна предузећа биће праћена врло детаљно, нагласио је министар и указао на то да је већ годинама на снази упутство које забрањује јавним предузећима да исплаћују плате уколико имају неизмирене обавезе, али да су она до сада налазила начине да избегну та ограничења.

Јавна предузећа ће имати индикаторе перформанси, без којих неће бити могуће делити плате ако се не остваре резултати, најавио је Вујовић.