Учесници скупа поводом покретања Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион

Фото: Министарство спољних послова

Званични сајт Владе Србије преноси обраћање првог потпредседника Владе у целини:

„Даме и господо,

Дозволите ми да изразим задовољство поводом учешћа на овом скупу, а посебно поводом данашње оцене у погледу резултата које је Република Србија у протеклом периоду остварила како у погледу јачања сарадње у региону, тако и на плану придруживања Европској унији, што је наш кључни спољнополитички циљ.

Реформске активности које интензивно спроводимо у свим сегментима друштва у функцији су доприноса пуној афирмацији тог циља. Првенствено бих издвојио активности које се односе на даљу изградњу што ефикаснијих и изазовима модерног друштва прилагођених институционалних капацитета.

Србија, као земља кандидат за чланство у Европској унији, настоји да у пуној мери користи све расположиве могућности за што тешњу сарадњу са ЕУ и њеним чланицама у циљу убрзања процеса наше европске интеграције и економског и социјалног опоравка земље.

Корисност Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион (EUSAIR) сагледавамо пре свега у контексту преношења најбољих искустава из праксе ЕУ, идентификовања и реализације заједничких интереса, јачања државне и локалне управе кроз програме обуке и конкретне пројекте сарадње, посебно на плану развоја инфраструктуре, туризма и повећања инвестиционих улагања, која су један од кључних елемената за јачање економских система.

Верујем да ћемо сви, свако у складу са својим структурним и реформским потенцијалима, применити најбоља искуства из праксе како бисмо спровели кредибилне економске реформске програме и тиме постигли одрживи економски раст, који ће донети квалитетнији живот нашим грађанима и приближити нас чланству у Европској унији.

Желео бих да истакнем да Србија Стратегију ЕУ за Јадранско-јонски регион види као веома добар оквир за продубљенију практичну сарадњу како са земљама чланицама Европске уније, тако и са земљама партнерима из нашег региона које, такође, попут нас, теже чланству у Унији.

Стратегија представља документ који потврђује да само сарадњом и развојем добрих инфраструктурних, економских и културних веза, можемо постићи конкретне резултате у заједничким активностима које спроводимо и које тек предстоје.

На тај начин можемо допринети остваривању кључних економских циљева: да наши макроекономски системи функционишу у складу са високим стандардима ЕУ, да се инфраструктура у региону развија, што је основ развоја и у другим областима, да пословно окружење буде предвидиво и стабилно, да искористимо на најбољи начин компаративне предности које имамо на локалним, али и на европском тржишту, и да сваки грађанин тај бољитак што скорије почне да осећа у свом свакодневном животу.

Задовољство ми је да вас обавестим да је Србија, да би могла да на одговоран и квалитетан начин спроводи захтеван процес примене ове стратегије, у финалној фази оснивања посебног радног тела Владе – Радне групе за сарадњу са ЕУ у Јадранско-јонском региону, чији ће задатак бити да координира све активности везане за Стратегију ЕУ за Јадранско-јонски регион.

Имајући у виду да је Србија једина од осам држава чланица Стратегије која нема директан излаз на море, желим да истакнем да смо спремни на активан приступ и ангажман наших институција како би адекватно промовисали значај функционалне и синергетске повезаности морског приобаља са континенталним залеђем региона, пре свега на плану умрежавања транспортних и енергетских коридора.

Овом приликом бих желео да се захвалим на веома доброј сарадњи свим нашим партнерима из Јадранско-јонског региона, Европској комисији, а посебно партнерима из Италије, са којима координирамо стуб број 2 Стратегије, „повезивање региона“.

Србија овај стуб види као један од кључних приоритета како би се створили услови за континуирано јачање сарадње и у другим областима.

Желим да нагласим да ћемо са своје стране уложити максималне напоре у циљу испуњавања стратешких приоритета и из тематских области „одрживог туризма“ и „квалитета животне средине“, користећи предности које су Србији доступне и кроз хоризонтална питања – „јачање капацитета“, „истраживање и иновације“, као предуслове за креирање нових радних места, подстицање конкурентности и раст привредних активности.

На крају, желео бих да истакнем да је Србија у протеклом периоду недвосмислено потврдила своју посвећеност европском путу, јачању регионалне сарадње и добросуседских односа, као и нормализацији односа са Приштином и примени договора постигнутих у дијалогу Београда и Приштине.

Чланство Србије у ЕУ није само по себи циљ, већ европску интеграцију видимо, првенствено, као инструмент подстицаја спровођењу реформи и модернизацији у свим областима друштва и државе.

У том смислу започете политичке и економске реформе имају снажан подстрек управо у процесу европских интеграција, а своју, и будућност региона, видимо у Европској унији.

Хвала на пажњи“, наводи се у излагању Дачића.