Милан Миљевић

Миљевић је на данашњој конференцији за новинаре нагласио да овај број представља само 3,5 одсто од приближно 368.000 захтева поднетих до 13. новембра 2003. године када је био крајњи рок за подношење пријава за легализацију.

Према његовим речима, Министарство за капиталне инвестиције ће због бројних замерки општинских управа на компликованост поступка легализације упутити предлог да се Закон о планирању и изградњи измени и допуни.

Европска банка за обнову и развој одобрила је кредит за унапређење јединственог катастра непокретности у којем ће сва добра бити евидентирана на једном месту, саопштио је Миљевић и оценио да је тако нешто неопходно свакој држави.

Он је напоменуо да је инструкција Министарства, којом се омогућава легализација бесправне градње након истека рока за легализацију, у потпуности у складу са законом и не фаворизује овакву врсту градње јер важи само за захтеве за легализацију објеката саграђених до 13. маја 2003. године.

Према његовим речима, инструкција је донета у намери да се онима који су због дужег боравка у иностранству, дуже здравствене спречености или очигледне необавештености инвеститора били спречени да захтеве за легализацију поднесу у законском року омогући да то учине.

Ступањем на снагу Закона о планирању и изградњи 13. маја 2003. године, законодавац је поставио рок од 6 месеци за подношење пријава за легализацију, уз одредбу да пријаве поднете после тог рока неће бити узете у разматрање, док је као санкција предвиђено рушење објеката и плаћање стоструке накнаде за коришћење земљишта, подсетио је Миљевић. Он је додао да су предвиђене казне непримерене и објаснио да је у пракси чест случај да се уредбама, правилницима и осталим подзаконским актима такве ствари исправљају и рокови померају.

Нигде у Европи не постоји ситуација да они који су накнадно поднели захтеве за легализацију по аутоматизму добијају решење о рушењу објекта, а да до тада плаћају стоструку накнаду за коришћење грађевинског земљишта, навео је заменик министра за капиталне инвестиције.